Komšinica me pozvala na kolače. Ona je mamina prijateljica. U zadnje vreme mnogo je nervozna zbog virusa, sama je u stanu, muž i sin su joj u Švajcarskoj, ne mogu doći mnogo je ljuta na ceo svet.
Pozove ona mene jedan dan na kolače, ja otišao, znao sam da od jedenja neće biti ništa. Ona je mene tako urnisala, dva dana nisam bio pri sebi.
Ne mogu ni na noge… Šta bi ženi? Ne znam da li opet da idem, molim Vas za savjet?
BONUS ISPOVIJEST:
Svi su mi govorili da sam napravio grešku… Moja supruga je 22 godina mlađa od mene, ja imam 45. Svi iz mog društva mi govore da sam pogriješio što sam ostavio prvu ženu i porodicu zbog nje Balavica samo želi tvoj novac najčešći je komentar mojih prijatelja, i porodice. Toliko su bili uporni da sam u jednom trenutku, iako je beskrajno volim, posumnjao u njene iskrene namjere.
Slagao sam joj da idem na poslovni put na 3 dana i odsjeo u obližnjem hotelu. Odmah prvo veče sam se vratio, ali je nije bilo kod kuće. Istog trenutka sam je nazvao na mobitel.
Kada sam je pitao šta radi i gdje je ona mi je rekla da je iskoristila priliku i otišla kod roditelja na selo. Obzirom da ni njeni roditelji nisu zadovoljni sa njenim izborom, tj. sa mnom i ne idemo tako često. Istog trenutka sam upalio auto i uputio se u selo odakle su njeni roditelji.
Žive nekih 100 kilometara i trebalo mi je neka 2 sata. Kada sam došao već su bili svi na spavanju. Čekao sam cijelo veče da svane. Međutim, kada je svanulo, sa autom sam prošao pored njihove kuće sigurno 10-ak puta nije je bilo. Parkirao sam se nekih 100 tinjak metara dalje i čekao. 3 sata sam sjedio u automobilu. Vidio sam sve osim nje.
Tada su njeni roditelji otišli sa automobilom negdje. Nazvao sam je istog trenutka, a ona mi je rekla da upravo pije kafu sa mamom. Mama otisla, svojim očima vidio. Bilo je to prije 3 mjeseca. Nikome ništa nisam rekao.
