– Cijelo vrijeme u vašoj priči akcenat je na ‘Bio’?
– Ahhh… -uzdahnula je- Vidiš, ti si imao hrabrosti da odrasteš, a ja je nemam… Mislim… Branko je jako bezobrazan i impulsivan, a ja to nažalost nisam odmah vidio. Plašim se njegove reakcije, znaš, a voli da se opija u društvu u posljednje vrijeme.
– Kako to podnosiš?
„Pa…“ suze su joj navrle na oči. „Iskreno, nema šanse. Pričam sa komšijom iz stana prekoputa i ništa više…
– Zašto ga jednostavno ne ostaviš?
“Jednostavno… nemam kud…” Pogledala me je sa suzama u očima, a ja sam ustao i prišao joj, i zagrlio je, a ona je briznula u plač, a moja majica na grudima je bila uskoro potpuno mokar.
Nakon nekoliko minuta se povukla i pogledala me u oči i tako me gledala nekoliko trenutaka, a onda me zagrlila i strastveno poljubila. Bio sam potpuno iznenađen i zbunjen razvojem događaja. Odmaknuo sam se i sad sam je pogledao, a onda sam pitao:
– Jesi li siguran da to želiš?
– Da da. Jesam… hoću, hoću ti i uradi to sada… uzmi me… -dok je pričala da je skinula majicu i ostala samo u prozirnom prsluku i ocrtavale su se sjajne bradavice sa malim oreolima.
