Sa dečkom sam 4 godine u vezi i učinila sam veliku grešku kada sam sela prijatelju u krilo. Naime, u izlasku sam previše popila i sela sam prijatelju u krilo.
Njemu se podigao i ja sam samo nastavila sediti jer mi je udobno, i posle me pijanu iskoristio za krevet. Jako mi je žao što se to dogodilo jer svog dečka volim, ali on me mesecima nije pipnuo i tako je od početka veze.
Spava sa mnom samo zato da odradi to, jednostavno je takva osoba da ga baš ga ne zanimaju one “stvari”. Noćima ne spavam koliko me grize savest što sam posle sedenja legla sa prijateljom u krevet, ali i sve više razmišljam o tome da li ću ja stvarno tako provesti svoje dvadesete, svoj ceo život. Ne znam. Da bar mogu vratiti vreme i da se ništa od ovog nije desilo
BONUS ISPOVEST:
Isprćila je svoju POHOTNICU i nabio sam joj batinu: ŽENA MOG KOLEGE VOLI SAMO JAKO!
Kolega Marko se nedavno oženio. Inače je mlađi od mene jedno petanaest godina i dolazi iz grada sa juga. I pre nego što se oženio voleo je da trguje svim i svačim. Stalno je išao na sajt za internet kupovinu, vukao neke pakete, slao na poštu, tokom radnog vremena ažurirao svoju ponudu, fotografisao.
Kao što rekoh oženio je svoju vršnjakinju iz kraja. Doneo nam neko posluženje i gurao nam u ruke fotke sa venčanja. Boleo me kurac da gledam njegove jebene rođake ali mlada mi je privukla pažnju.
Vitka kratkopodšišana plavuša od svojih 25 godina privlačila je pažnju i izazivala bludne misli. Nikako nisam mogao da zamislim mladog kolegu kako je jebe. No, šta je tu je. Njegova je.
Počela je jesen i on je počeo po kancelariji da nudi domaće proizvode. Kobasice, slaninu, domaći sir, ajvar… Čak je u kancelariji na zidu istakao i cene.
Naručio sam nešto sitno. Kilo ovoga, kilo onoga. Sve u svemu za samca jedna pristojna količina klope za mesec dana.
– Čuj, ajde da ti je ne učem ovo, pa ti da tegliš kući, nego će ti moja žena u subotu kolima dobaciti. Ako se ne varam radi blizu tvoje gajbe? – reče mlađani kolega.
Rado sam prihvatio ponudu. Ionako mrzim da teglim. O mladi nisam ni razmišljao.
Došla je i subota.
Skoro da sam zaboravio dogovor kad mi zazvoni mobilni telefon.
– Ovde Sanja, Markova žena, donela sam ti ono što si od njega naručio. Da li si kući narednih 45 minuta. Došla bih – trže me devojački razdragan glas.
– Svakako, čekam te – lakonski odgovorih.
U dogovoreno vreme uđe Sanja sa par kesa.
Ne samo da je zvučala kao devojčica, već se i obukla kao devojčica. Bele starke, uzane farmerke, bela majca na bretele, zelena kožna jakna.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
