I dalje sam u šoku zbog poveza preko očiju… Imam 19 godina. Juce sam prvi put spa.vala sa deckom. Nasla sam se u neprijatnoj situaciji. Kada je bio pri kraju on je hteo da mi stavi povez preko očiju, nisam znala šta sluti, samo je rekao da stavim.
Stavila sam povez preko očiju i on je pojačao muziku i ništa se nije dešavalo. Nisam ovo ni sanjala da može da mi se desi, uvek sam se gadila da probam onu stvar. ON JE PRSKAO PO MOM LICU, htela sam u zemlju da propadnem.
Bila sam ljuta, na neki način se poigravao sa mojim poverenjem. Ne znam kako da mu kazem da mi se to nije svidelo i da ne zelim da to opet ponovi. Da li je normalno da mi to smeta?
BONUS ISPOVEST:
CELA SOBA JE ODZVANJALA OD DVA NAPALJENA TELA: Tetka Ljupka je bapila za napaljenom vojničinom
Danas više nema obaveznog služenja vojske ili kako se to u moje vreme zvalo – JNA. Ova današnja omladina misli da su zbog toga srećni, a nemaju pojma šta propuštaju. Doduše, nekad su bila bolja vremena kad je bilo čast ići u vojsku. Momci od 18-19 godina, puni snage, ma milina ih bilo gledati.
Ja sam u vojsku išao krajem 80-ih godina, pred raspad one bivše države,avgustovska klasa. Dobio sam Skoplje, mislim da dalje nije moglo. Imao sam voz direktno iz Beograda, ali put je trajao 10 sati, pa su mi moji kupili kartu za kušet kola (da se dete ne muči). Na stanici ispraćaj cele čete budućih vojnika, trubači na sve strane, devojke, majke, sestre, cmizdre, a očevi ponosni.
Da, zaboravih reći: zovem se Vanja, baš tako, puno ime mi je Vanja, ništa skraćeno od Vladimir ili slično. Jeste da je to žensko ime, ali se mojima svidelo. Nakon oproštaj na stanici, ulazim u voz tražeći svoja spavaća kola. Bio je to dvokrevetni kušet sa krevetima na sprat. Pošto sam došao prvi odmah sam izabrao donji krevet i krenuo da se raspremam. Iznenadio sam se kad je u kabinu ušla devojka mojih godina, a još se više ona iznenadila.
„Izvinite, ovo su ženska kušet kola“, reče devojka bledo me gledajući. Odmah mi je bilo jasno da su na kasi pogrešili u raspodeli upravo zbog mog ženskog imena. Kada sam devojci sve to objasnio, a znajući oboje da je voz pun, ušla je i sela preko puta kreveta.
Bila je u suknjici do iznad kolena i majici kratkih rukava na kojoj je bio znak neke muzičke grupe. Kroz priču smo razbili tremu, tema nam je bila ista: ja u vojsku, ona kod brata u posetu koji je služio isto u kasarni u koju idem. Priča nas je potpuno opustila, ali i umor od lumpovanja je učinio svoje. Rekoh da je vreme za odmor, pa se skinuh i ostadoh samo u boksericama.
Izbočina na boksericama je jasno govorila da nisam Vanja nego Vanjac i to dobar. Opružio sam se na leđa i dalje pričajući s njom, a ona se nekako ustručavala da legne. Napokon se krenula penjati na gornji krevet ugasivši svetlo. Taman smo prolazili kroz neku stanicu, pa je vanjska svetlost potpuno osvetljavala kabinu, dovoljno da mi pred očima bljesne njeno međunožje i bele gaćice.
Nije mi se više spavalo, a ni njoj. Ja sam bar znao da je to od pređašnjeg pogleda na njeno međunožje, a za nju nisam bio siguran. Nastavili smo da pričamo, dotakla se vojničkih dana i kako treba bez devojke izdržati godinu dana, smejući se.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
