Ne znam ko je otac moga djeteta
– Ili nešto od ovih velikih! – ote mi se pusta želja a oči ufiksirale jedan king sajz model, taman sa preterano izraženim venama i naborima.
– Zašto da ne?- pomirljivo će prodavačica – Ni on nije baš pogodan za praktičnu upotrebu, prevelik je – uzima artikal u ruku i pruža mi ga.
Stvarno gde to staviti? Merkam one normalnih dimenzija, ali džinovskog crnju ne ispuštam iz ruke. Sviđa mi se onaj vretenasti, pravi momački, boje meda i hrabro odlučujem pokazujući na njega.
– Spakujte mi taj… i ovaj što sam već uzela… i onaj vibrator što ste vi predložili na početku. Poneću sve pa neka devojke izaberu šta je za ovaj rođendan, a ostalo ćemo za neke druge! – pravdam se, plaćam i jurim na autobusku stanicu, stižem baš za poslednji autobus koji, poluprazan kreće za moj grad.
U autobusu, kada smo izašli na autoput, u mraku otvaram svoju torbu, vadim gumene kurčeve iz njihovih kutija, stiskam ih, milujem sakrivene u torbi i drhtim, gorim od želje da ih probam već dovoljno mokra kao i svake prethodne noći. Najzad stižemo, uzimam taksi, ulećem u kuću, trčeći se skidam i gola bacam na krevet. Zgrabila sam onaj ogromni, crni, pokušavam da ga uguram, širim se, želim ga ali ne ide.
U pravu je bila prodavačica – prevelik je. Umočim pola glave, pritiskam ali bol i tupi osećaj gume me zatvaraju. Pomahnitala od želje grabim medenog, on ulazi bez velikih problema, puni me, pička se grči, stiska ga. Počinjem da uživam, da mešam, pa krećem sa igrom uđi-izađi, polako-brzo, nežno-snažno. Dahćem, rastem, rastem, kreće plima i putuje, putuje, putuje… Ruka me već boli, utrnula, otkazuje. Opet ništa!!
Ostavljam medenog duboko u sebi uključujem vibrator (naliv-pero) onaj krivi vrh mu treperi, prislanjam ga na otečen klitoris i opet osećam plimu koja nadire. Evo je opet raste, drhtim, sva sam mokra, slobodnom rukom pokrećem medenog, oh kako ga stiskam, lepo mi je, lepše nego i jedne prethodne noći. Klitoris mi cveta, medeni ispada iz mene , osećam ga tu oko dupeta ali nikako da ga dohvatim, najzad grabim veštački kurac, ali onaj ogromni, crni, sav u izraženim venama i nekim žilama, guram ga u sebe, on ulazi, prvo velika glava. Otvaram se još više, guram i dalje, on polako prodire, evo već je polovina u mojoj pregrejanoj pizdi, osećam mu svaku boru, vibrator me bogovski drka, uterujem još koji santimetar kolosa,
Probudila sam se kasno, skoro da je već bilo podne, protegla se par puta odmorna i zadovoljna i pre prve kafe opet sebe častila lepom jebačinom, ovoga puta samo sa bešumnim vibratorom, koga sam, svršavajući gurnula u picu koju je dobro istresao.
Šestomesečni pomen mom Nikoli smo dali krajem februara. Plakala sam kao kiša, crninu nisam skinula i odmah po dolasku sam se počastila svojim igračkicama za laku noć (nove baterije, vibrator samo drhti, medeni razgrće i prti, pravi dovoljno veliku stazu za crnog grmalja i on me razbija u milion komadića!!)
– Dobro jutro strina! – na vratima naše kuće stoji vojnik, visok, utegnut po strojevom pravilu.
– Nemanja, pa jesi li to ti, dečače?
– Ja sam, strina, ja. Juče sam iz Svilajnca stigao ovde u prekomandu, a moji zapeli “obavezno se javi strini kad dođeš!” i eto…