Uvodim Nemanju u kuću, nudim ga kafom, spremam doručak. Zaboga, pa to je sin Nikolinog brata od tetke, oni žive u Nišu, prvi su poslali telegram saučešća pre pola godine…
– Joj Nemanja, srećo, pa jedva sam te prepoznala. Kako si porastao! Koliko imaš godina? I kada si otišao u vojsku?
– Skoro devetnaest! U vojsci sam već tri meseca. Pravili smo i ispraćaj, skromno, u krugu porodice. Tata nije dao veliku lumperajku, znate, zbog čike…
Dugo smo pričali, ja sam se million puta čudila kako je porastao, raskrupnjao se, prava momčina, vojnik i po! Onda smo ručali, pa opet pričali. Nemanja je sve više potrepucao, hvatao ga je dremež, vidim da mu se spava i teram ga da se raspremi i legne, da malo odmori. On se nećka, sramota ga je, kaže, dosta se zadržao, remeti mi nedeljno popodne, ićiće u kasarnu, pa ako mu se ukaže prilika svratiće opet kad dobije izlazak u grad.
– Taman posla!- uporna sam – neću to ni da čujem! Pravac kupatilo, osveži se, opusti, odspavaj malo, pa ću te izvesti da ti pokažem grad i onda ću te otpratiti do kasrne!!
Spremila sam mu kadu punu tople vode sa dosta pene za kupanje, dala neki kućni mantil mog Nikole (biće ti možda kratak ili tesan, ali skini tu uniformu, osećaj se kao kod svoje kuće!).
Nikola je otišao u kupatilo i tamo ostao čitavu večnost. Raspremila sam mu trosed u gostinskoj sobi, stavila dva velika jastuka, odvrnula maksimalno radijatore, a njega iz kupatila nema pa nema. Priđem vratima, oslušnem, tajac. Uhvatim za kvaku, vrata nisu zaključana, lagano ih otvorim i vidim ga – spava u kadi punoj vode!
– Nemanja, Nemenja srećo!
On se budi, ustaje, treba mu čitav minut da shvati gde je. Gledam ga, mlad, snažan, svaki deo tela mu jedar i pravilan, a kurac… Bože, pa on je go! Zadržavam hladnokrvnost i kao da se ništa neobično ne dešava dodajem mu kućni mantil, on ga oblači na mokro telo i izlazi iz kade. Meni u glavi jedino ona slika mladog muškog tela ukrašenog otrembešenom kitom koja se klati. Uvodim ga u gostinsku sobu, skidam mu kućni mantil, i polažem ga na trosed. Nemanja leže, kurac mu pada na stomak i pre nego što bilo šta kaže, spuštam svoju glavu na taj isti stomak, ljubim mu mladu žilu, ližem je od muda do glave, stavljam ga u usta i počinjem strasno da pušim.
Pička mi pulsira dok mi srce u nju pumpa kubike krvi, otiče i ja raspomamljena skidam sve sa sebe, zajahujem ga i najzad osećam kako me puni pravo muško meso. Svršavam istog trenutka ali nastavljam da mešam, da se nabijam, pritiskam mu jaja guzovima, on se pomera, nabija mi ga još dublje, hvata me za kukove i talasamo, talasamo.
Onda me okreće na leđa, potura mi one jastuke pod dupe, izdiže me i nabija mi ga do srca!! Uvijam se kao glista, balim, navlačim ga na sebe, upijam pičkom. Jecam, klikćem, mešam, on rije u meni, brza, brza i svršava. Njegova sperma mi puni pičku, kurac mu i dalje ulazi i izlazi iz mene, muda me lupaju po dupetu ja ga molim da nastavi, da mi je divno, uživam i opet svršavam. Ležimo umorni, tela se smiruju, tonu u slatku pospanost.
Otimam se tom polusnu, odlazim u kupatilo, dugo se tuširam da bih na kraju, kratko, samo hladnom vodom zategla kožu, nadrkala bradavice, pa gola korak po korak, kao tigrica krenula nazad. Vrata moje sobe otvorena, palim svetlo, na krevetu spremni, postrojeni jedan pored drugog moji vibrator, medeni i onaj tamni ogromni kurac. Osmehujem im se, šapućem “sačekajte još malo, lepotani” pa osećajući da mi se pička ponovo javlja ulazim u gostinsku sobu u kojoj snom nevinog dečaka spavaju Nemanja i njegov kurac. Gutam ih pogledom i prilazim da ih progutam još jednom i ustima i napaljenom pičkom.
