Ne znam sa kime sam zatrudnila
– U pičku moju, aaaah nemojte!
– Bravo, bravo! Hoćete jače?
– Nee, a nee!
– U redu koleginice.. ovako, a?
-AAAAAAAAAAAAAAAAAAH AA AAA AAAA NEEE! Pička će mi pući, imate veliki kurac!
– Vidi se da ste učili, sve pohvale! Recite mi šta je sledeće?
– Trljanje. – rekla sam umorno, brišući suze.
– U redu koleginice, odmah, odmah. U sledećem trenutku je šakom pokušavao da uđe u mene, kroz pičku.
– Ovo je obimna lekcija, a sad nemamo vreme za pojednostavljene verzije.
– BOLI ME!
– TIŠINA AMAN! Ustao je i dohvatio moju pokidanu košulju. Vezao mi ju je preko usta, obmotavajući mi je oko glave. Dva puta. Prigušio mi je vriske. Spustio se opet i nastavio da gura svoju šaku u moju pičku.
– Tesna pičkulja koleginice, ali sve se da savladati. Baš sve….
Vrištala sam kao luda, opirala se i mlatila nogama. Odjednom me je probio. Šakom u pičku! Celom! Osetila sam rukav njegove košulje, tkanina se lepila, namerno je spustio rukav. Počeo je da me jebe šakom u pičku, a ja sam se potpuno prebacila u neke druge sfere i dimenzije. Moj profesor nije jebač. On je razbijač. Kad je izvadio lepljivu šaku, halapljivo je posisao svoje prste.
– Imate za 8,5 ovde, malo više ste slani, koleginice. Sačekajte tren. Ustao je i iz svoje aktovke izvukao kesicu šećera iz obližnjeg kafića. Prosuo je sadržaj kesice u moju pičku. Onda je jezikom pokupio sve do poslednjeg kristala.
– Ovo je bolje. Trenutno ste na 9,5 koleginice. Uklonio mi je košulju sa usta. Udisala sam što više vazduha, punila sam pluća njime.
– A sada poslednji modul za danas koji vam može obezbediti 10.
Samo sam odmahnula glavom. Jebanje u dupe? Njegov kurac? Ne!