– Profesore, ostaću na 9…
– Koleginice, razmislite, vi imate kapaciteta. Loše je propuštati takve prilike. Hoćete budžet? Nakon toga me je naguzio. Kleknuo je na kolena i krenuo da mi liže čmar, vrhovima prstiju ga je masirao. A onda se pridigao…
– Ah, ah, ah, aaah, aaaaah profesoreeee!
– Budite tihi!
– PROFESORE!
– TIŠINA! Jako me je jebao u čmar. Pokušavala sam da ga odgurnem.
– Lakše, laše!
– AAAAAAAAAAAAAAAAA KOLEGINICE, DESETKAA, BRAVOOOO! – viknuo je i ispustio gustu količinu svog semena u moju guzu. Zavalio se na stolicu, zakopčavajući košulju do kraja nakon što je podigao pantalone. – Brzo obucite gaćice koleginice, eno su tamo. Neću svoju spermu na podu u kabinetu. Ovde ipak postoji ugled. Vi ste danas, konačno, naučili šta je metod slučajnog izbora? Vi ste slučajno izabrali da vam baš ovim redosledom sve ovo radim. Dakle prvo sam lizao, pa jebao pičku, pa trljao, pa opet jebao, ali vašu čmarulju, dok se pičkulja odmarala. To je metod slučajnog izbora. A suprotno od toga bi bilo da ste hronološki poređali papiriće od 1 do 5. U tom slučaju bih vam radio druge stvari. Ne brinite, i to ćete savladati. A sada odmorite, upisaću vas da ste bili na predavanju. Prijatno koleginice.
Sve ovo mi je pričao dok sam se oblačila. Požurivao me je sve vreme. Kada sam izašla iz kabineta, bila sam bogatija za novo iskustvo, par mililitara profesorke sperme i najviše ocene. U busu nisam mogla da sedim iako je bio poluprazan. Kakva ironija – pomislila sam. Zaspala sam istog trena.
Hvala profesore, mada biste mi vi verovatno rekli: „Koleginice, ne zahvaljujte se za svoje zasluge”.
