Nije mi jasno šta izigrava moj muž… Bili smo dve godine zajedno kada sam dobila priliku da pređem u Beograd i radim u struci. Pitala sam ga da krene sa mnom i potraži posao jer je programer po struci i veorvala da može naći odličan posao.
I našao je, počeo je da zarađuje troduplo više nego na prethodnom. Odjednom preskupe stvari, markirana odeća. Ok mislila sam nije imao to nikada valjda će da se ispuca pa da prestane. Onda prekupi telefoni, satovi, zatim tv, pa soni, pa plaćanje igrica po 50 više evra. Zatim preskupi restorani u kojima ide sa kolegama.
Kada je počeo meni da prebacuje zato što nosim pantalone od 1000 dinara, a ne od 5000, pa zašto mi cipele nisu markirane, pa kakv mi je ovo krš telefon od pre dve godine.
Zatim ogovaranje mojih drugarica sa kojima se družim i po 15 godina kako su obučene u secon hand radnjama, pa vidi joj tu jeftinu šminku.
Pa puklaa sam. Srećo pa do juči si jeo pasulj po tri dana! Nije mi jasno šta izigravaš?!!
BONUS ISPOVIJEST:
Poslije velikog gubitka, pokušala sam biti još jača… Udala sam se odmah poslije srednje škole. Prva godina je bila kao u snu, imala sam divnog muža,volio me i pazio i kao krunu naše ljubavi rodila sam godinu dana kasnije dijete.
Ali naša je sreća bila kratkog daha. Moj muž se razbolio i ma koliko bolilo morala sam se pomiriti sa gubitkom. Nije to bilo lako. Imala sam 21 god. i bila sam udovica sa bebom. Nisam znala šta ću sa sobom, sve dok jednog dana nisam pogledala svoju ćerku i rekla sebi: hoću nešto da joj obezbjedim, neću da zavisimo od baka i deka. I tako sam upisala fakultet.
Nije bilo lako,ali zanimljivo svekar i svekrva su me podržali i pomagali i na tome ću im biti beskrajno zahvalna,dok su moji roditelji govorili da se manem ćoravih poslova i da čuvam dijete, da od toga nema ništa i da je to prevelik zalogaj za mene.
E pa nisu bili u pravu, ja sam danas inženjer elektrotehnike, imam siguran posao i egzistenciju za svoje dijete.
Zato,ljudi ne odustajte nikad u borbi, pogotovo ako imate za koga da se borite.
