Nije mi žao što djeca nisu uz mene… Udata sam i imam sretan brak i dvoje djece, ali od moje 25 godine nemam posla, iako sam završila ekonomski fakultet. Dobila sam ponudu za posao u Njemačkoj. Trebalo je da vodim knjige za jednu poznatu firmu i ja sam pristala, Moj muž je pristao i jako mi je dobro išlo. Djeca su bila kod njega, i održavali smo naše kontakte preko interneta.
Kako je vrijeme odmicalo ja sam postala sve više samostalnija i shvatila da mi baš ovakav život treba. Preko skypa sam pričala s mužem i skontali samo da nema niša od našeg braka, da je se potpuno raspao. On je poslao djecu kod mene, ali ja jednostavno nisam mogla više da se naviknem da živim s nekim. Djeca su bila jako sretna kod mene u Njemačkoj, ali ja nisam. Nisam mogla da se naviknem da odgajam djecu i da radim svoj posao i tada sam shvatila da nisam nikada htjela da budem majka.
Ja sam svoju djecu vratila ocu, redovno im šaljem alimentaciju i ako me pitate da li mi je žao. Iskreno rečeno nije.
BONUS ISPOVIJEST:
Mnogo sam se osramotila… Pre par meseci, dosla nasa komsinica iz Nemacke. Svratila ona kod nas na rucak i tako mi rucamo, tek ti vadi ona novcanik. Uzima novcanicu od 100 EURA iz novcanika i pruza je ka meni.Ja zablenula, mislim sama u sebi velike su to pare, sigurno misli da sestra i ja podelimo.
Cisto iz kulture, kazem ja ‘Ma ne treba, necu ja, veliki su to novci za dati.’ Ona me pogleda cudno, pa mi kaze ‘A znam ja da jesu, nego idi kupi paklo cigara, nemam nista sitno.
I UZMI SEBI ČOKOLADU ILI SLADOLED, ŠTA TI DRAŽE! Koliko sam se osramotila da ni mojoj mami nije bilo svejedno. NEMATE POJMA KAKO GROZAN OSJEĆAJ.
