– Marina stvarno si preterala. Hajde sedi evo odmah stavljam kafu i donosim hladan sokić. Ili si možda pre za jedno pivce?
– Jao, nemojte čika Jovo, nije potrebno. Samo da okačim zavesu i idem kući da se sredim, gde ću ovako muzgava da sednem?!
Pročitajte i … U trudnoći luduju hormoni
– Neću o tome uopšte da pričamo! Okači tu zavesu kad si zapela i sedi za sto!!- presekoh stvarno ljutito.
Dok je kačila zavesu sedoh u svoju fotelju da prekontrolišem neke kalkulacije koje sam juče započeo i nasuh nam po čašu piva.
Marina je stajala na maloj hoklici i istezala se da ukači zavesu na starinsku plafonjerku. Svakim pokretom ruku naviše zatezala je onu svoju veliku i mokru guzicu, koja bi se uvek pihtijasto potresla kada se spusti na pete pa opet istegne na prste.
– Vala ima domaćinsku kantu!- prolete mi kroz glavu – Pusti tu zavesu, ženska glavo, nemoj da mi padneš sa te stolice i sedi, osveži se. Ja ću okačiti to čudo kasnije!!
– Neka, neka. Kad ja nešto započnem onda to i završim. – brani se Marina, ali posrnu loše se oslanjajući na onu kraću nogu i umalo se ne skrlja na pod.
Skočih i uhvatih je za ramena, mokra i lepljiva, prijatno obla i čvrsta.
– Sad je stvarno dosta! Prekidaj i sedi!!- i grubo je posadih u stolicu za goste – neću da te nosim na duši. Radije bih da ti zaigram na svadbi!!
– Eh, moj čika Jovo – uzdahnu devojka – nema od toga ništa. Kakva svadba, bilo pa prošlo. Kome ja ovakva još trebam?
Stvarno mi je u tom trenutku bi žao.
– Nemoj da si na kraj srca. Kako more kome trebaš: vredna si, jaka si, mlada si…
– Jeste, kao rosa u podne!- nasmeja se ona – Nikome ovakve ne trebaju. Svi traže samo piletinu, da izvinete na izrazu, utegnute i zgodne, koje se lickaju i manikiraju, mirišu na skupe parfeme. A ja znam samo da rmbam, ružna sam, debela, pa još i ćopava…
Učini mi se da će zaplakati pa joj pružih onu čašu sa pivom.
– Ajde more, da se mi kucnemo. Živela ti meni hiljadu godina. Pusti te priče, šta znaju ovi zaglajdani, kakva piletina. Da se ja ženim takvu bi tražio!
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
