– Ali vi se ne ženite čika Jovo!! – i iskapi pivo iz čaše.
Nalih joj još jednu, tek da dođem do teksta. Stajao sam ispred nje, gledala me je tužno pravo u oči.
– Mene ni moji rođeni ne cene i njima sam višak. Onima u Valjevu sam valjala dok je bilo mojih para, mužu ni tada. I tamo sam samo nešto perkala i čistila, a on je landrao po kafanama i jurio mlade i zgodne. Ponekad bi se, pijan, setio da postojim pa bi me, bez ikakve pažnje i nežnosti, da izvinete, natego ko da sam od gume, istreso se i zahrkao. Nikad se nisam osećala ko žensko. Valjda sam negde nešto zgrešila pa me je bog em obeležio da se rodim sa kraćom nogom em kažnjavao uskrativši mi makar neki minut zadovoljsta.
Stojim ispred nje i slušam je.
– A nek sam prokleta ako sam ikad više poželela od običnog života i još običnijeg čoveka koji će me ponekad pomaziti po kosi, pljesnuti po dupetu, da izvinete, kad mu donesem kafu, trezan, kad mu se zbog mene ili tek onako digne poželeti da mi ga utera, da ga ispraznim i usrećim. Ovako, samo me je taj Vljevac natezo ko da me ubija!! Izvinite što lajem, sve mi se skupilo!
Videh joj suze u očima. Sažalih se i prođoh joj rukom kroz mokru kosu.
– Pusti to Marina. Zaboravi na prošlost.
– Eh zaboravi. Lako je to reći. Kad ostanem sama u onom mom potkrovlju o čemu drugom da mislim. Pa i ja sam živa duša, i ja poželim više od prazne priče, ali džabe … Sama ko panj, ne pomažu ni mašta ni snovi. Koliko puta se skinem i legnem, čekam hoće li se odnekud pojaviti ON da me pogleda, da me poljubi, da me uhvati za sise, da ga celog poližem… eh, čika Jovo, drhtim i ležim, sama sebe milujem. Bradavice mi pucaju, ova moja nesrećnica gori, sva se usapunja kolko je trljam i stiskam, al to nije to. Džabe i prst i sveća i gumeni pendrek… Svršim ponekad a samo mi kurac u pameti. Da imam jedan, bilo kakav, najmanji i najtanji neka je, samo da je pravi, da ga pomilujem,da ga stavim u usta, u oko, u rupu u koju god hoće… Džabe, za Marinu nema ni k od kurca.
U meni puče. Otkopčah pantalone, spustih gaće do kolena i rekoh:
– Evo, Marina, ako ti ovo može pomoći.
Ona zastade, ućuta, gleda širom razrogačenih očiju u moj opušten kurac, pa kao da će uzeti kakvu svetinju prekrsti se i stavi ga između svojih dlanova. Protrlja ga malo sa takvom pažnjom kao kad siromah dobije staklenu čašu pa je pazi i gladi taman kao da je od zlata.
Kurac mi živnu međ njenim dlanovima, malo podiže glavu, nape se. Ona ga obuhvati šakom, opet preterano pažljivo da je jedva osetih, pa ga povuče napred nazad. On se sad potpuno ukruti (da ga je više i ja bih voleo) što joj je očigledno prijalo, jer, brate, stvarno se digo zbog nje!!
Drkala ga je lagano, sa uživanjem pričinjavajući mi zaista ugodne talse koji su lagano kretali iz opuštenih muda. Uhvatih njen ritam i počeh da klatim kukovima. Marina se povi unapre i poče mojom kitom da trlja svoje čelo, obraze, obrve, usne i vrat. Drhtureći prinese ga usnama i poče da ih trlja lagano ih šireći i kvaseći svojim jezikom.
Gurnuh joj ga u usta, ona ga obuhvati usnama do pola i poče da sisa istovremeno mu gladeći golu kožu glave donjom stranom svog jezika. Gurao sam joj ga u jezik kao u neku mekanu prepreku, bez namere da je pomerim tek samo da je čuknem i navlažim svog drugara. Pušila je polovinu mog kurca lagano ga drkajući pri samom korenu.
– Nemoj mi zameriti ako sam grub!
– Neee, niste. Baš mi prija, kako je nežan.- odgovori mi vadeći ga na čas i opet ga brzo vrati u usta i nastavi da sisa.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
