Svekrva me ošamarila odma prvo jutro nakon što sam se udala za njenog sina. Bile smo same i rekla mi je “čisto da se zna go je glavni u kući”… Imala sam 19 godina i nisam znala kako da odreagujem na to. Čak ni mužu nisam ništa govorila. Od tada, od tog prvog dana svaki dan mi je bio pakao. Dvije godine muke, patnje i suza, a juče sam dotakla samo dno. U ŠESTOM MJESECU TRUDNOĆE SAM i bila sam kod mojih roditelja dva dana.
Moji roditelji žive u drugom gradu, 150 km daleko i jednostavno zbog toga uvijek moram jednu noć kod njih noćiti. Nije prvi puta, ali juče kada sam se vratila moj muž me odma na ulaznim vratima ošamario i rekao da idem kod mog ljubavnika zauvijek i da se više ne vraćam. Šamar i tih par riječi su me mnogo zaboljeli, ali kada mi je rekao da ni beba u stomaku vjerovatno nije njegova, e tada sam misila da ću da umrem od muke. Zalupio mi je vrata od stana i ostavio me na hodniku. Cijeli dan sam provela na klupi ispred zgrade i nekada pred veče me pozvao da uđem, ali mi zaprijetio da više nikada ne smijem prenoćiti nigdje drugo.
Vjerujte da mi se tako ogadio da bih ga ostavila itog trenutka, ali trudna sam… moram nastaviti dalje pa dokle dođemo, a zbog moje svekrve sigurno nećemo daleko… na žalost, jer znam da i on mene voli i da mi nikada to ne bi uradio što mi je juče uradio da ga nije svekrva nagovorila i ko zna čime napunila glavu.
BONUS ISPOVEST:
PODIGAO SAM SUKNJICU DAMICI I OPIPO VLAŽNU MAČKICU: Mazio sam je po grudima, naložio sam se kao stara zver u sezoni parenja!
Bio sam pre godinu dana na nekom jednodnevnom izletu, čisto malo da se promeni sredina. Krenuli smo busom u šest ujutru.
Tako čekićam bus sa drugarom i snimim jednu devojku. Mnogo mi bila poznata. Izvalio sam da je znam odnekud.
Setim se da se družila u gimnaziji sa jednim mojim pajtosom iz razreda. Isto smo godište. Bila je nafurana, ali opet nekako kao da nije htela samo to, nego je odavala malo i utisak intelektualke, neke dame. I eto prošlo je dvanaest godina od tada, sad je sretoh.
Meni je iskreno bilo neverovatno. Lepa zgodna, malo jača, ja to volim. Crna, lepe velike oči, pune usne, ma ja nisam verovao. Crna suknja, malo ispod kolena, crne čarape i neke lepe čizme sa višom štiklom. Ma, baš damica.
Krenulo se autobusom. Ona negde napred sedi, sa kevom i nekom drugaricom, možda i kumom, nisam pitao.
I šta se dešava… Stigli mi i tamo negde tokom razgledanja grada, priđe ona nekako blizu, a posle će mi objasniti i zašto. Krene priča lagana, ja sam joj objasnio da je se sećam cedeći kroz razvučene osmehe. Govorio sam što laganije, jer je odavala utisak uznemirene ženske, pomalo namrgođena. Iznenada puče neka šala od grupice sa strane, nevezano za nas, oboje smo se nasmejali i opustila se. Počela da priča, da se smeška i opušta. Saznala je dosta o meni, ali i ja o njoj. Razišli smo se tu u gradu, ali sa ciljem da se nađemo u devet uveče na jednom trgu odakle smo se vraćali za Beograd.
Tokom šetnje gradom, ispijanja kafe i uživanja u različitosti, retko sam pomišljao na nju. Međutim u povratku mi smo razvezali priču. Moj ortak je zakucao da kunta tako da sam se lepo ispričao sa njom. Razmenili smo telefone, jer smo se setili mnogih ljudi sa kojima smo se nakon škole susretali, družili i pili. Našu zainteresovanost jedno za drugo krili smo u ideji o druženju sa zajedničkim prijateljima.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
