Vidim lepo, glatko, oblo dupe kako se podiže i spušta na dildo koji je vakumom pričvršćen za dasku šolje. Zadignutu suknju, samodržeće najlonke boje kože i svučene gaćice do lepih cipelica sa štiklom. Podignem pogled gore i vidim blejzer iste boje kao suknja i smeđu dužu ravnu kosu. Levu ruku kako se oslanja na kazanče a desnu zavučenu dole. Bila je okrenuta ka zidu tj. sedela naopačke na šolji i ispuštala vrlo napaljive uzdahe zadovoljstva. Nije se samo spuštala i dizala već i uvijala napred nazad na dildu. Kada je izvijala leđa i dizala guzu video sam da joj je dildo zapravo u guzi a ne u pici kako sam mislio i kako prstima trlja picu sa dugim nokitima namazanim zlatno sedefastim lakom. Po dubini uzdaha i jačim stenjanjem zaključio sam da je ovde već neko vreme i da se polako bliži vrhuncu. Ah, kakav prizor, počeo je da mi se dize i po instinktu pogledam ka ulazu da li neko nailazi ali nije bilo nikog. Pauza, svi su napolju.
Posmatram kako se zavodljivo zadovoljava i zamišljam kako bih voleo da je moja kita umesto dilda, da sedim na šolji a da me ona zajahala. Kakvo lepo žensko dupe, zategnuto, oblo bez i jedne dlačice kao i pica. Toliko sam blizu da ako odškrinem još malo mogu ga dohvatiti. Nekako sam i ja učestvovao u svemu tome, uživao u pogledu i skoro da sam osećao kako joj je lepo. Koji sam ja bolesni voajer, pomislih, stojim ispred kabine u WC-u i posmatram kroz odškrinuta vrata sexy ženu kako masturbira sa dildom u guzi. Toliko sam bio obuzet da upošte ni o čemu nisam razmišljao. Ovo je tako popaljivo, neverovatno.
– Mmmm – ote mi se nesvesno.
Verovatno glasnije nego sam mislio i ona se trgnu, stade, okrete glavu i pogleda me kroz naočare svojim široko otvorenim zelenim očima. Danka! Ne znam ko je bio više zatečen u tom trenutku, ona ili ja. Taj trenutak mi se učinio kao večnost, gledamo se zabezeknuto i ne progovaramo. Kome li je više bilo neprijatno? Njoj jer je bila nagužena, golog dupeta sa dildom u guzi ili meni koji kroz odškrinuta vrata vaojerišem.
– Oh, izvinite Danka, molim vas – preklinjućim glasom prekinuh neprijatnu tišinu.
– Stvarno mi je žao, izvinite još jednom, molim vas – sa očiglednim izrazom krivice na licu.
Okrenuh se, pustih vrata i požurih ka izlazu. Samo sam čuo iz daljine:
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
