PER*ERZNA SEKRETARICA! Otkrila je šefu skrivene želje!
Prolazili su dani, jedna nedelja pa druga, ja sam radio kao i svaki dan i Danka uobičajeno prijatna. Međutim primetio sam da je malo drugačija, nekom drugom bi to verovatno promaklo ali ne meni. Iako je sve naizgled sa strane izgledalo potpuno uredu, kad god sam joj se obratio ili ona meni, ubrzo je sklanjala pogled. Ranije bi me gledala pravo u oči sve vreme našeg razgovora, bilo to par trenutaka ili duže. Sada me pogleda i ubrzo obori pogled. Koliko god oboje potisli misli na događaj izgleda da je bio tu između nas i svaki put se pojavio kad god smo razgovarali. Verovatno se stidela i nije mogla to da zaboravi i pravi se kao da se ništa nije desilo. Trudila se, ničim nikad nije nagovestila da stvari nisu kao pre ali sam ja to osećao.
Došao je period vrlo velike gužve na poslu, radio sam mnogo, vrlo često i noću i kad god me je Danka pitala da li mi je potrebna, vrlo ljubazno sam se zahvalio i odbio. Nije bila uobičajeno ljubazna već malo previše i primetio sam razočaranje kad sam joj rekao da nema potrebe i da ide kući da se odmori. Htela je nešto i to sam video. Da li sam grešio što sam pokušavao da to izbegnem? Verovatno jesam. Možda je ipak trebalo da porpičamo na tu temu i rešimo to između nas za sva vremena ali sam bio zatrpan poslom i nisam hteo ništa da mi odvlači pažnju.
Jednog dana na pauzi seo sam u obližnji kafić da uživam u sunčanom danu i provetrim mozak od posla. Samo što mi je konobar doneo kafu, Danka prilazi:
– Aleks, smem li da vam se pridružim?
Upitala me vrlo ljubazno, više nego uobičajeno.
– Naravno – rekoh i ustadoh da joj primaknem stolicu.
Zviznuo sam konobaru i pitao je:
– Šta bi ste želeli?
– Isto što i Vi, hvala – odgovori uz osmeh što sam ustao i primakao joj stolicu.
Bez obzira što je ona moja sekretarica uvek se ponašam prema svakoj ženi kao dami i poštujem bonton. To je bio prvi put da sedim sa njom na pauzi od kad sam počeo da radim za firmu i ovo je bila prva prilika. Vidim da je bila oduševljena mojim postupkom iako ja tome nisam pridavao značaj, bilo je za mene uobičajeno ali ona to nije očekivala.
– Htela sam da vam kažem da sam pogledala njujorške izveštaje i da sam videla… – počela je o poslu.
Videla je neke naznake promene i htela da mi to kaže. Vrlo je posvećena poslu, profesionalana i meni od velike pomoći a kako i ne bi kad kao sekretarica ima platu kao da je rukovodilac u nekoj našoj firmi. Cenio sam to i vrlo često joj objašnjavao stvari iz mog domena da bi naučila i bila mi od još veće pomoći. Nisam je gledao kao sekretaricu već osobu koja mi dosta olakšava posao njenim znanjem i ženskom intuicijom. Vrlo je pametna i naravno da želim da joj prenesem moje znanje.