Usledila je kratka puza pošto smo razjasnili te izveštaje, ja joj dao moje mišljenje i dogovorili se kako ćemo postupati u skladu sa time. Dodirnula je šolju sa obe ruke, zagledala se u nju:
-Znate Aleks, moram nešto da vam pojasnim u vezi neprijatnog događaja u WC-u. Muči me to duže vremena, osećam potrebu da vam ispričam.
Uh, znao sam da će do ovoga doći pre ili kasnije. Hajde da ostanem opušten i ne otežam joj jer je očigledno to opterećivalo.
– To što se dogodilo…
– Danka – prekinuh je – nemojte se opterećivati time. Ljudi smo, imamo potrebe, desi se nenandano. Ja sam taj koji treba da vam se duboko izvini što sam narušio vašu privatnost. Užasno mi je neprijatno zbog mog postupka, osećam se grozno. Nisam imao pravo da zavirujem u kabinu, gde mi je pamet bila, ne mogu da verujem šta sam uradio, odmahnuvši glavom uz osmeh ponižavajuće i prekorno. Zaista mi je žao i ne mogu vam opisati koliko sam sebe nisko gledam.
– Ne, ne, Aleks. Moram da vas ispravim, niste vi krivi. Razmišljala sam o tome jako dugo. Naravno da bi svaki normalan muškarac bio radoznao kad čuje moje uzdisaje u WC-u. Ja nisam smela sebi da dozvolim to na radnom mestu, u WC-u. Sramota me je što nisam razmišljala o mogućim posledicama. U stvari jesam ali ovo je bilo jače od mene, morala sam iako je postojao rizik da se upravo desi šta se desilo. Od svih kolega baš ste vi naišli.
– Mogao je to biti bilo ko. Znam da ste mislili da su svi izašli i da ste potpuno sami ali eto ja, baksuz naišao. Ma to što sam naišao nije problem nego sve što sam učinio posle. Trebalo je da operem ruke ne obazirući se i vratim u kancelariju da ručam kao što sam i planirao. Zašto sam ušao u WC nemojte me pitati, ne znam ni sam.
– Znam ja, Aleks. Čuli ste me i ušli, potpuno normalno. Svako bi.
– Kad već pričamo o tome, vaši uzdisaji i stenjanje je bilo toliko izazovno i seksi da jednostavno nisam mogao da odolim ali zaista mi ni na kraj pameti nije bilo da ste to vi. Zaista!
– Možda je i bolje što ste to bili vi – podiže pogled i zagleda se u moje oči značajno.
Prvi put posle događaja da me je pravo gledala u oči i nije skretala pogled.
– Ja – pokazujući prstom na sebe. – Zašto je možda bolje što sam bio ja?
Vidno sam bio iznenađen njenim rečima, a ona se nasmejala.
– Ja sam vaša sekretarica, ja…
– Izvinite Danka što vas prekidam, vi niste samo moja sekretarica, vi ste mnogo više od toga…
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
