PER*ERZNA SEKRETARICA! Otkrila je šefu skrivene želje!
– Ja sam, kako bih rekla…dosta liberalna po pitanju seksa i ta njegova konzervativnost je počela da mi smeta – nastavi rezignirano.
– Nema više te strasti, znate na šta mislim Aleks – pogleda me i zastade očekujući moju potvrdu.
– Naslućujem. Postalo je monotono, nema izazova, da ne kažem dosadno?
– Tako je – opet spusti pogled u šolju.
Neprijatna tišina, ja je posmatram i ne želim da kažem bilo šta što bi je i najmanje povredilo. Onda podiže glavu, pogleda me pravo u oči:
– Zar nije seks nešto što treba istražiti, nešto u čemu treba uživati, u čemu je sve dozvoljeno? Fizičko zadovoljstvo u kome ne bi trebalo da bude granica? Zašto ne učiniti voljenoj osobi sve što želi i na taj način potvrditi svoju ljubav?
– Apsolutno se slažem! Ja nemam ni predrasuda ni granica kad je reč o tome. U seksu nema ustručavanja niti osećaja neprijatnosti! Volja da se ispune najintimnije želje kod mene prevazilaze sve ostalo, naravno ako nije u pitanju nešto bizarno ali koliko vas poznajem ne odajete utisak osobe koja ima vrlo nastrane želje, zar ne?
Pokušavam da je navedem da mi tačno kaže o čemu je reč, taktično jer me jako zanima šta joj to muž ne pruža a ona silno želi. Gledam je, ne trepćem, iščekujem šta će reći.
– Kao što sam vam rekla, konzervativan je i nešto što ja želim je za njega tabu. Odbija da uopšte priča o tome iako sam htela, čak insistirala da mi objasni. Jednostvno NE, već pomalo očajno zvučeći.
Šta li želi što je on apriori odbio? Nikako da prokljuvim i shvatam da ću saznati ako je direktno pitam.
– Iskreno razgovaramo Danka, zar ne?
– Potpuno, bez ustručavanja, otvoreno – reče mi odlučno.
– Šta je to što želite, a on ne želi?
Direktno pitanje na koje mi mora dati i direktan odgovor. Postao sam napet, toliko želim da saznam da ću izgoreti.
– Aleks, obećala sam da ću biti iskrena i otvorena.
Onda se malo podigla sa stolice, prišla mi blizu i tiho rekla:
– Volim analni seks!
Ostade blizu, da sam se samo malo nagnuo mogao sam je poljubiti i to mi upravo prolete kroz misli. Ali ne, polako, otvara mi svoju dušu a ja hoću već da je napadnem. Nikako!