Postala sam domaćica
Diplomirana sam pravnica, školovala se, mučila da bi na kraju postala obična domaćica. Sjedim kući, hranim trogodišnjeg sina, kuham, perem peglam… Život mi se počeo gaditi, nije da ne volim sina, ali… svaki dan u čeiri zida sa njim, previše…
Muž radi i njemu je lako, svaki dan sa kolegama, razgovara, ono nije mu dosadno, a ja :(… Zbog toga sam prije par mjeseci odlučila da krišom uzimam novac iz “šteka” za crne dane. Novac koji moj muž odvaja uzimam i njime plaćam moju sestričinu da me svremena na vrijeme zamijeni u kući. 2-3 puta sedmično je pozovem da se brine o mom sinu, da malo pospremi stan i tako to… a ja odem do grada sa starim frendicama na piće.
Naravno ona ništa ne govori mom mužu i to je naša mala tajna za koju je dobro plaćam :). Možda je malo neodgovorno od mene, ali štek je za crne dane, a meni crnji ne mogu doći…
BONUS ISPOVEST:
MOJA GLATKA MALA JE SAMO ČEKALA DA BUDE OLIZANA: Ulazio je i izlazio dok su se kapljice znoja slivale na mene – htela sam JAČE!
Nisam bila iznenađena, a ni preterano oduševljena kada me je Ognjen pozvao da idem sa njim kod njegovog šefa na slavu. Naime, bila sam mu zahvalna jer sam znala koliko mu to znači i koliko me ozbiljno shvata kada me poziva da upoznam ceo njegov kolektiv. Ali, znajući iz priče već toliko toga o svakome ponaosob nisam imala preteranu želju da vidim očima ono što bi mi možda jednog dana mogli postati kao par!
Dovoljno mi je bilo to što smo skladni, što se razumemo i poštujemo, što nam je seks fantastičan i što je nam je lepo i zabavno u naša četiri zida. Prijatelje koje imamo s’pažnjom biramo i malo je onih spolja kojima dozvoljavamo bilo kakvo mešanje u naš sveti dom.
Gospodin Mitrović me nije ničim direktno uvredio. Znala sam koliko ceni i “gura” Ognjena u poslu da napreduje još više, a pri tom je sam veliki stručnjak i sa enormnim iskustvom u građevinarstvu radeći po celom svetu. Ono što mi je “smetalo” je njegov dvostruki život, iz Ognjenove priče sam saznala da je Gospodin M. svojoj sekretarici kupio stan u najelitnijem delu grada po bagatelnoj ceni i da je ona u međuvremenu zatrudnela (ne znaju s’kim), ali sa dovoljno razloga i materijala da “ucenjuje” matorog do kraja života. Do tada, Gospodin M. na sve načine pokušava da ispegla svoj “besprekoran” porodičan život i konkuriše se za mesto u Ministarstvu.
O tome i još mnogo čemu bruji cela firma. Ognjenova koleginica iz kancelarije da bi izvojevala “poslovne ture” i putovanja za dušu i na račun troškova firme – jebavala se al’ bukvalno sa šefom, jednim od direktora i na kraju i sa glavnim računovođom koji je bio spreman da prećuti njene enormne troškove. Kako su inžinjeri provodili mnogo vremena na terenu; možete samo zamisliti kakve sve usluge su im poklanjane “na tacni” od jeftinog pušenja za koje su morali da plate siću do profesionalne pratnje za koju bi mnogi rekli da je tu u cilju postizanja najboljeg mogućeg ugovora. Da li sam sumnjala u Ognjena i njegov terenski rad – naravno da jesam, ali mu to nisam pokazivala i trudila sam se svim silama da mu verujem, jer naprosto čuli smo se i tada stalno, vodili vruće razgovore preko telefona i obećavali jedno drugom nove igrice i ostvarenje fantazija nakon bilo koliko duge razdvojenosti. Oboje bi nas to još više popalilo i mašta bi nam tada radila nesputano, pa bi nam i seks bio još uzbudljiviji i duže bi trajao.
Te večeri je Ognjen “blistao” držeći me za ruku i ponosno me predstavljajući prvo domaćinu i njegovoj porodici, a potom i ostalim kolegama iz kancelarije koji su takođe bili sa pratiljama. Nakon, čestitanja slave i iskrenog oduševljenja prelepoj porodičnoj kući, smestili su nas do Branka i Mire (to je jedini par koji sam i zaista poznavala). Branko je bio Ognjenov najbolji ortak i najčešći pratilac na službenim putovanjima. Bio je zabavan i prava drugarčina. Međutim, da li pored Mire koja je večito isticala ko je ona i koliko vredi i kako je ona napravila od njega čoveka, Branko je skrušeno ćutao i “utapao” se u sliku već dugo oženjenog čoveka – umornog od takvog života. Ona je nalazila zamerke u svemu i svakome i sve naglas kritikovala, dok me je on gledao tužno – dajući mi do znanja: