Pozvala me komšinica kod sebe
Moj palamar je ulazio u nju sve jače, dok je ona jecala pod njegovim udarima.
– To, to, to! – sokovi iz njene pojebulju su joj se slivali niz butine.
– Joj majko….. majko…. To! Tooooooooooo…….
Uhvatio sam je za dupe i samo sam je udarao po uspaljenici.
– Svrši u mene, svrši u mene . Želim te, želim… – jecala je Sanja.
– Ughhhhh…. Aaaaaaa…. Mmmmmm…. Majko….. Toooooo….. Toooooo – mešali su nam se uzdasi dok je je moje seme štrcalo u njenu pojebulju.
Ustala je i brzo navukla farmerke dok joj se moja tečnost slivala niz noge. Ispila je gutljaj koka-kole.
Navlačeći maju poljubila me.
– Vidimo se uskoro – Sanja reći kroz smeh.
– Voliš haltere? – upita me mazno, dok je stavljala ranac na rame.
U ponedeljak je mlađani kolega Marko sa vrata sav srećan prišao mom stolu.
– Čujem da si zadovoljan robom i da si naručio i slaninu sa belim lukom i stari sir – reče dok je trljao ruke.
Sanja mi reče da ne može da ti donese pre subote. Nešto je zauzeta. Jer nije kasno?
– Nije kasno. Odgovara mi u subotu. Čekam je – rekoh izrazom zadovljnog kupca.
U petak Marko nije propustio priliku da me podseti da će sutra Sanja kad se bude vraćala sa posla da svrati do mene i donese mi naručeno.
– Čekam je – rekoh zadovoljno – dok je sama pomisao na nju mog palamara bacala u stanje pripravnosti.
Došla je i subota.
Zazvnonio mi je mobilni.
Sanja mi saopštava da će ranije doći kao što je i obećala.
– Voliš haltere? – upita me mazno.
– Volim, volim – rekoh joj kroz smeh – i volim sve što vole mladi.
– Bezobrazniće – nasmeja se pohotno.
Sanja se pojavila u očekivano vreme obućena kao što je i obećala.
Mini suknja, crne čarape, štikle… ma, med.
– Rekla sam Marku da nam danas dolazi direktor da nas obiđe i da sam se zato ovako skokcakala kroz smeh saopšti Sanja dok se bacala u moj zagrljalj.