„Helena nije tu. Zvala je i rekla je da će doći tek naveče.“, objavio nam je Željo i preneo Helenine instrukcije Stevi i meni. Posao je išao sporo, uglavnom zbog Steve koji se samo proseravao i nije radio ništa. Željo se lomio kao da je njegov stan u pitanju i kada smo ga poslali po pivo ugrabim priliku da postavim Stevi pitanje.
„Ko je ovaj njoj?“
„Ma odkud znam. Vidiš da je neka budaletina.“
„Pa vidim zato i pitam.“
„Pa jebač joj sigurno nije. A koji je kurac nemam pojma. Siguran sam da joj nije ni neki rođak. Ma ko ga jebe. Bar ne moramo da teglimo sranja gore-dole dok je on tu.“
Helena se pojavila oko šest popodne i najblaže rečeno bio sam zatečen. Očekivao sam neku u najboljem slučaju prosečnu ribu, kratkovidu i guzatu i ništa me nije moglo pripremiti na ono što sam video.
Lep osmeh, krupne braon oči, duga, gusta, skoro kovrdžava smeđa kosa, koja joj je dopirala do polovine leđa. Bila je u nekoj crno-beloj suknji koja joj je dopirala tek nešto iznad kolena. Na golim fantastičnim nogama imala je cipele na vrtoglavo visokim štilama. Bila je svakako visoka i vitka ali štikle su još pojačale utisak. Dupe joj je bilo kao iz snova. Čvrsto, okruglo i prosto je mamilo moj pogled. Sise su joj bile predivne trojke a raskopčana tri dugmeta njene košulje su ih prilično otkrivale. Primetio sam da iznad desnog gležnja ima neku tetovažu i bio potpuno sluđen njenim izgledom. Helena je bila zadovoljna obavljenim ali ne i brzinom kojom smo radili.
„Daj Stevo šta je ovo?“, upitala je razočarana, „Pa vi ovo nećete nikada završiti.“
„Hoćemo Helena ne brini se. Hajde da popijemo po jednu da posao bolje krene.“
Nije morao mnogo da je ubeđuje. Ponudio joj je pivo ali ga je odbila. Izvadila je crno vino iz frižidera i natočila sebi. Seli smo za niski sto u dnevnoj sobi i slušali kako joj Steva mulja zašto nije moglo brže. Helena se jogunila neko vreme i onda popustila.
„Jebo te lomim se od posla i skoro da sam pobegla sa poslovnog ručka a zatičem ovo.“
Primetio sam tada da je Helena malo pripita ali i da se sjajno drži. Steva je nevešto pokušao da umanji važnost poslovnog ručka i nije uspeo u tome. Helena mu je objasnila da otvara neku svoju firmu, da je u poslu do guše i da hoće da završi stan što pre. Međutim, bila je sve opuštenija pošto je Steva upotrebio sav svoj šarm. Nekoliko minuta kasnije nestalo nam je piva i Helena nas ponudi vinom. Ispraznili smo tu bocu i zatim još jednu. Sedela je preko puta mene i nisam mogao da skinem oči sa njenih nogu. Suknja joj se stalno podizala i ona je vraćala prvobitni položaj. Kako je vreme odmicalo suknja je sve češće i duže ostajala previsoko. Atmosfera je postala prijatna i potpuno opuštena. Helena se raspričala sa nama i stvarno smo se lepo provodili. Kako je alkohol činio svoje Helena je sve više koketirala sa svakim od nas. Čak i sa Željom za kojeg nisam bio siguran da je to shvatao.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
