Što me je neki frajer više tretirao kao stoku, to sam mu ja bila privrženija. Najviše me uzbuđivalo da me tokom jebačine potpuno ignoriše, da obraća pažnju samo na sebe, da me tretira ko komadinu mesa. Sad će ovo glupo da zvuči, ali najveći problem je bio naći takve frajere. Najcrnje je bilo sa onima koji su glumili mačo tipove.
Takvi su u krevetu bili najveće pičke. Sto puta bi me pitali „jesi li svršila“, a ja možda i bih, da su mi ga ne pitajući ništa nabili u neku od rupa i razjebali kao kravu. Uz par šamara kao bonus. Bilo je tu ponečeg, moram priznati, bilo je par talentovanih, ali su to bili momci koji bi za trenutak ostvarili neku svoju maštariju, a onda se vratili u kolotečinu.
I tako sam ja mlada ostajala nejebana i nezadovoljena. Odnsono, kurca sam imala dovoljno, ali niko nije znao da me postavi na moje mesto. Do Sime. Sima je moja ljubav.
Stariji je od mene dvadeset dve godine. Ima sina koji je za godinu dana mlađi od mene. Žena ga je ostavila odavno. Nije lep.
Ima višak kilograma. Ima mali rečnik, a nije ni mnogo pametan. Ali Sima ima jedan veliki talenat. Sima je sadistička pandurčina.
Koja zna da me postavi tamo gde treba. Da ne davim kako sam ga upoznala. To nije ni bitno. Ali bitno je to gde sam sada.
A to je tamo gde želim da budem. Klečim na parketu (sa tog dela gde klečim namerno je pomeren tepih da bih ja žuljala kolena), ruku uredno vezanih Siminim lisicama iza leđa, obučena kao za kurvarluk; mrežaste čarape i halteri, čizme iznad kolena sa ogormnom štiklom, i naravno, kereća ogrlica. U dupetu mi je Simin pendrek, nabijen valjda do dvanaestopalačnog creva. Sima je temeljit čovek.
Ispred mene, na fotelji direktoruši, leži izvaljen Sima, isturene bulje, nogu savijenih, ko da će sad da ga karaju. Simin čmar mi je na par santimetara od lica. Sima preko moje glave gleda televizor, upravo počinje tekma. Nisam vam rekla ono najbitnije, rođaci.
Ja volim sve što je u vezi dupeta. Volim da ga primam u čmar, a volim i da se igram sa njim. Ono što me najviše loži, i što mi je najponižavajućija stvar na svetu, jeste da ližem čmar. I tako, eto me tamo gde bih stalno volela da budem.
Čujem zvižduk, tekma je počela, a to je i znak da i ja prionem na posao. Približavam se i lagano, vrhom jezika dodirujem sredinu šupka. On se grči i skuplja. Čekam da se vrati, pa ponovo činim isto.
ČITAJ JOŠ NA SLEDEĆOJ STRANICI…
