– Nije,a nije to ni sve,ona ce!
– Pa šta još ima?
– Ljubavi teško mi je da ti kažem, ali moram! Trudna sam!
– Trudna! Pa šta je tu loše? – pitao sam.
– Trudna sam treći mesec i ne želim da abortiram, to je problem.
– Ali ja ne želim da ti abortiraš, pa jel nisi rekla da želiš da mi rodiš sina?
– Ljubavi, bila sam kod doktora i izračunao mi je da sam zatrudnila 15. marta a ti si tada bio tri nedelje na putu, i nemoguće je da sam zatrudnela sa tobom!
– Ljubavi zatrudnela sam sa šefom i zbog moralnih razloga moram da se razvedem od tebe, mada te neizmerno volim i sve mi to pada teško. Šef ne zna da sam trudna i neću da mu ni kažem, jer kako su došli problemi sa firmom on se odselio iz grada sa familijiom i ne želi ni da čuje za mene. Ljubavi kajem se zbog svega, sve me je pritiskalo i morala sam da ti sve ispričam, izvini!
Ćutali smo jedno vreme oboje, a onda sam prelomio u sebi i rekao.
– Ljubavi dođi i sedni mi u krilo i poljubi me onako kako ti znaš nežno.
Nije mogla da veruje šta je čula, ustala se i sa novom nadom sela mi u krilo. Pomazio sam je po stomaku i pitao:
– Ko još zna za ovu bebicu sem mene?
– Niko ljubavi samo, ti ja i ginekolog!!
– A ko zna da ovo nije moje dete?
– Samo nas dvoje – odgovorila je Anastasija.
– Pa nek onda to i bude naše dete, ne želim da te izgubim ljubavi, volim te bez obzira na sve!
Zaplakala je od sreće.
– Iiii jaaa tebe voolim ljubavi moja i ja tebe voolim. Ti si ljubavi najbolje stvorenje na ovom svetu. Ovako nešto se nikada više neće ponoviti, obećavam ti!
Pao je opet dobar seks i sve je opet krenulo po starom, kao nekad, ja i dalje radim dobili smo sina (svi kažu da liči na mene) a Anastasija mi je obećala još jednu bebicu, ali ovaj put sa mojom spermom! Dok se to ne desi mi ćemo da živimo kao i svaka druga srećna porodica!
