Sad je stajala na stolici i pokušavala dohvatiti nešto s vrha.
«Možeš držati stolac da ne padnem?», iziritirano je pitala. «Nikako da dohvatim kofer od mikroskopa, domar ga je stavio na vrh!» Stajala je na prstima i sva se propela, ali falio joj je koji centimetar. Kao i uvijek, nosila je konzervativnu suknju, no iz mog kuta otkrivala je lijep komad nogu, a što je još gore, košulja joj se od tog batrganja skroz izvukla.
«Dajte siđite, ja ću vam to», nastojao sam ne gledati, al nije išlo.
«Ma ne treba, sad ću ja to! Samo drži naslon!», još se više istegnula kad je bila sigurna da neće pasti, a od tog rastezanja bluza joj se totalno napela na gumbima. Ispod se fino vidio nježno ružičasti grudnjak. Ne sjećam se kad mi se zadnji put dignuo na nešto tako naivno, ali sad mi se desilo upravo to.
«Regina…ako ovako nastavite mučiti tu košulju, ostat ćete i bez nje…», duboko sam disao previše zbunjen da bi se zbunio zbog vlastitih riječi.
«Molim?», pogledala je prvi put prema dolje, i iako je djelovala kao da me nije čula, još nikada nisam vidio da je žena doslovno pocrvenila. Profesorica Radonjić poprimila je bordo nijansu.
Onda je naglo zirnula na sebe i zavapila brzo se spuštajući sa stolice.
«Ti to skini….»
«I još se čudite što i dalje fantaziram o vama!»
«Pero!», totalno je izgubila kontrolu nad situacijom.
«Pardonček, al samo sam iskren!»,
U jednom skoku sam skinuo taj koferčić i pružio joj ga, no razredničine okice bile su prikovane za kvrgu u mojim hlačama. Nije da ga je morala tražiti pogledom, bio joj je u razini lica, no gospođa učiteljica zurila je u njega stisnutog pogleda i grizla donju usnu uopće ne primjećujući da joj nešto pružam.
Zato sam skočio na pod praveći se da se ništa nije desilo, ali baš zbog tog ponašanja bilo je teže nego da je zločesto prokomentirala u svom stilu. No, i dalje ništa se nije dešavalo. Još je jednom promotrila moju erekciju prije no što je primila kofer u ruku.
«Petre, sve ove godine profesure profesionalno…pedagoški sam se ponašala», uzdahnula je. Nisam mogao vjerovati u kom smjeru idemo! «Ne znam, možda je to zbog razvoda od promašenog čovjeka, možda zato što me kao muškarac jako privlačiš, no prvi put u svom životu ja želim napraviti nešto suludo! Možda čak i…ne, nemam riječi…»
Bila je strašno nervozna, jezik joj se petljao i po tome sam bolje nego po objašnjenju shvatio koliko riskira. U djeliću sekunde palo mi je napamet da sam krivo shvatio, no prije daljnjeg promišljanja privukao sam je sebi i strastveno poljubio u usta.
Dugo smo se ljubili, ja sam i dalje bio onaj dječak iz četvrtog C kome je položit ruku na razredničinu dojku veći pothvat od osvajanja Mont Everesta, no kad sam to konačno napravio kurac mi se tako jako napeo da me presjekla oštra bol. Stisnuo sam zube i drugu položio na veliki zreli Radonjićkin guz.
Prepone su nam se spojile, uzdisali smo si u usta…tako sam je jako mijesio.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
