Jedino mi je bilo žao što to ona nema s čime tj. kime usporediti…
«Lijepo, Penaviću….», brisala je kutove usana. «Jesi ti zadovoljan?»
«Zadovoljan da, zadovoljen…nikada do kraja kad ste vi, profesorice, u pitanju.»
«Oh bože, pa više nisam sigurna jel me zezaš ili ti to stvarno….»
Nije stigla dovršiti, začuo se muški glas, «Regina, jeste unutra?»
Totalno je pobijelila i gledala me kao da od mene očekuje rješenje, ali nije mi ništa padalo na pamet.
«To je upravitelj Babura!», histerično je prošaptala. Ovog puta zbilja je pokušala obući strganu bluzu, a ja sam joj je iščupao iz ruke i šutke pokazao na kutu koja je visila na vratima.
Odskočio sam sa stola, povukao šlic i jurnuo van, «Vi se uredite, ja ću ga zavlačiti!»
«Upravitelju!», hodao sam prema njemu raširenih ruku, kao da smo u najmanju ruku kumovi koji se nisu vidjeli godinama. Stari je zastao i podigao obrvu. Naravno, nije imao pojma ko sam.
«Ko ste vi?!»
«Penavić. Išao sam u ovu školu dok ste predavali Engleski. Baš mi je drago da me se ne sjećate, ja sam onaj koji je razbio prozor na vašem satu.»
«Ti si onaj mali što je završio u Americi…?» Začudilo me što je to pratio, al tako sam dobio ekstra vrijeme za Reginu.
«Da, da… Al vratio sam se prije dvije godine.»
«Ahhh…», razočarano je vratio neprijateljsku grimasu. «A što ćeš sad tu? Što si došo?», Nevjerojatno da mu uopće nije padalo napamet da mi govori ‘vi’, iako sam sada bio već prosjedi čovjek, a ne onaj klinac. Ponovio sam istu pjesmu kao razrednici, o papirima iz arhive, profesoru tjelesnog…
«On je danas odsutan. Kćer mu je diplomirala.»
«Znam, znam. Rekla mi je razrednica Radonjić.»
To ga je podsjetilo, «Jel ona tu?»
«Je, je», al nemojte ulaziti! Prolila je neku kiselinu, pa se ne smije nutra biti bez maske. Sad će ona izaći…»
U tom trenutku pojavila se i Regina. Brzinski je potpisala papir kojeg joj je diša donio, a onda smo opet ostali sami.
«Prvi put u životu sam napravila nešto ovako, i skoro me ulovio!»
«Joj dajte nemojte zezati! I vi i ja znamo da itekako trošite učenike!» Zbunjeno me pogledala, al kako nisam uspio suspregnuti smijeh i ona je shvatila da se šalim.
«Znaš da si me zeznuo…na sekundu si me baš digo na štos, Pero! Sam da znaš, ti si prvi i zadnji učenik kojeg sam zavela.»
«A dobro, bar priznate da ste vi mene zaveli. Sve je snimljeno…biiip!», izvadio sam mobitel iz džepa praveći se da je diktafon.
Više se nije dala navući, iz zajebancije govorila je baš u njega, «Pa nisi loš…Zgodnički mali. I fino zabavljaš za nekog tako neiskusnog.»
«…A kad smo kod toga… Još mi dugujete karačinu u toj kutici koju nosite. Na to se drkalo sam tak. Idemo nutra, Regina, opet mi se diže…»
«Pa ti skroz perverzan! Nije čudo da si se rastal kad bi sam jebal profesorice! Nemaš ni jednu maštariju u kojoj smo kod tebe ili mene doma?»
«Naravno…Al sad smo tu, a vi se još niste spakirali.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
