Radim kao spremačica, čistačica dok nisam našla zabranjenu sobu…. Otišla sam u inostranstvo ne pitajte kako se snalazim, korona jbg upropastila me ovde. Bila sam izgubila posao i nadu tokom ove pandemije korona virusa, otišla sam da radim kod jedne starice i starca kao spremačića, čistačica i kuvarica…
Došla sam da živim i služim u njihovom domaćinstvu uglavnom radnim danima morala sam da gledam starce, vikednom sam bila slobodna donekle. Kuća ogromna i čudna, nisu mogli da imaju dece i nema ko da nasledi kuću.
Nikad ne kažu kad otputuju negde samo ostave ključeve od kuće i odu onda sam počela da istražujem kuću i našla jednu zabranjenu sobu kopkalo me da istražujem sobe i krenula sam od zapuštene sobe unutra sam našla slike iz njihove prošlosti i saznala da su imali dva sina i ćerku bio je datum rođena napisan na slikama.
Ne znam šta se zbivalo u toj kući, kada sam pogledala jednu uramljenu sliku videla sam da nema prašine na njoj slučajno je pala sa zida i videla rupu u kojoj skrivaju novac bilo je baš puno para, čekova i nešto zlata… često sam krišom posećivala tu napuštenu sobu uglavnom kada nisu bili kod kuće i uzimala novac da ne primete.
Sav novac što sam “krala” stavljala sam na svom računu da jednog dana kad napustim kuću imam da se snađem.
BONUS ISPOVEST:
DRŽAO ME JE ZA BOKOVE DOK SAM GA SNAŽNO JAHALA: U sledećem trenutku usta su mi bila puna belog nektara
Rođendanske proslave nekada umeju da budu zanimljive, nekada posve dosadne. Nikada nije do njih, već sve zavisi u kakvom raspoloženju posećujete neku od pomenutih.
Tog dana, zajedno sa ćerkom posetila sam igraonicu na krajnje dobrom glasu, od strane zadovoljnih roditelja, koji bi je hvalili na dugim roditeljskim sastancima. U toj famoznoj igraonici, okupili smo se povodom proslave rođendana Eleninog druga. Mališa je zaista simpatičan. U kostimu Spajdermena docekivao je zvanice i tobože ispuštao paukovu mrezu.
Izazivao je salve smeha, kao i pozitivne komentare upucene njegovim roditeljima. Smestila sam se, sa još tri mame, za sto, koji je gledao na veliku trambolinu. Uz prijatno ćaskanje, usledila je kafica te smo nas tri obrađivale teme iz života. Osetila sam se prijatno slušajući te žene kako razglabaju o sniženjima, o izletima…Na tren, zaboravila sam na lošu bračnu situaciju. Uzgred, došla sam sa detetom sama, bez ikakvog opravdanja zasto nije krenuo sa mnom. Razmišljala sam o tome dok sam prinosila šolju tople kafe usnama.
Saopštih svojim sagovornicama da ću izaći van kako bih zapalila cigaretu. Obe spokojno klimnuše glavom, obavestavajući me da će paziti na Elenu, koja se već nameračila na veštačku stenu. Prišla sam joj i rekla da ću biti van. Složila sam i usput dala obećanje da se neće verati. Bilo je pomalo prohladno, te vrlo brzo postadoh svesna činjenice da moja oker haljina nije dovoljno pokriće. No, svakako mi je prijao taj nešto hladniji dodir vetra. Činio je da se osetim prisutnom. Zagledana u daljinu, povlačila sam dim cigarete, kada začuh zvukove lupkanja po pločniku. Okrenula sam se i spazila njega kako nosi tortu i vesto izbegava prepreke na putu, u vidu četiri žardinjere poređane unakrsno.
-Treba li Vam pomoć? – upitah krajnje učtivo.
Nasmešio se, približavajući se.
-Hvala Vam, zaista nije neophodno. Vi ste Elenina mama? – upitao me je, pružajući ruku.
Prebacih cigaretu u drugu ruku, te mu uz rukovanje, odgovorih potvrdno.
– A Vi ste?
-Nosač i raznosač, hoću reći, dostavljač. A i slavljenikov sam tata, to mi je lepše zanimanje.
-A i veliki ste šaljivdžija, ako smem da primetim.
-A i ne moramo biti na Vi, mladi smo.
-Ako ne odnesete tortu, istopice se, bez obzira sto je hladno. Ja bih Vam savetovala da je ipak smestite na bezbedno mesto.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
