“S obzirom da ispod minica nisam imala nista, drugaricin tata je iskoristio to kao priliku…”
na kratko bućne u vodu, a potom dugo leži na obali. Nogom se igra kamenčićima i neke gura u vodu. Kadkad se izvije, protegne se, a svi muškarci uzdahnu i izdahnu jedno veliko “O”. Niko od muških, živ nije smeo da joj priđe. Izgledala je k’o visoke peći u čeličani. Neko bi se možda napravio hrabar, pa i prišao do nje na dva-tri metra, a onda odmah nazad. Njena vrelina je bila nepodnošljiva. Mali Petar se kune da je gledao pre neko veče kako se skida u njenoj sobi, pa smo svi ,kao, slučajno naišli to veče pod izgovorom nesanice. Nije je bilo, a nama je mašta radila i bez nje. U nedostatku Jelene, bavio sam se bliznakinjama. Malo vrelog petinga i dugo ljubakanje, i to je sve. Nevenka bi možda htela i nešto više, ali onu priraslicu od njene sestre nisam mogao da odvojim. Sandra je bila hladna, i držala se po strani, čim bih pokušao nešto više. Međutim nisu njih dve ono što sam zapamtio tog leta. Jednom se desilo da Jelene nije bilo na “bazenu”!
Spremio sam se i došao do reke tek oko podneva, ali nje nije bilo. Kažu da nije ni dolazila. Onako razočaran, okrenem se i nervozno krenem da lutam, da ubijem vreme. Pokupim poneku pečurku, koje su tada po livadama rasle k’o korov. Nisam ni primetio kada sam zašao u zabran dede Duška. Tu su uvek bile najbolje “bukovače”. Najveće i najsočnije. Taman kad sam se približio do centra, gde je jedan veliki hrast dominirao, primetim da nekoga ima. Iza žbunja se neko kretao. Bešumno se približih, na bezbednu udaljenost. Videh Jovana. Moj prvi komšija. Kuća mu je odmah do naše. Matori momak, od nekih 30-ak godina. Taman kad pomislih da je i on u branju, kad ustade i skinu majicu. Čučnuh iza hrasta, a ono njegovo masivno stablo i duge debele žile korena koje su virile iz zemlje, pružale su odličan zaklon. Otkopča i skinu pantalone.Nije nosio gaće, i ona njegova alatka visila je okembešena u polumekanom stanju. Na šta sam to naleteo? Koju li ovaj cicu riba. Kladio sam se sam sa sobom da je Milena. Odavno kruže priče o njoj da se daje svima. A kada sam čuo glas dotične cice, ko da me grom pogodio. Jelena se pridiže u sedeći položaj da bi mu lakše uzela kitu u ruke. Već je bila gola, i vragolasto se smeškala. Čim ga je dotakla, Jovanova kita naraste do pune dužine. Bila je to poprilično dugačka strvarčica, mada jako tanka. Jeleni to izgleda nije smetalo. Već ja je strpala u usta i lagano obrađivala. Stvarno je bila savršena. Klečala je držeći stopala ispod zadnjice. Kakvo dupence. Kao stvoreno za nekog perverznjaka kao što sam ja. Strukić mali i razvijena leđa. Kad bi samo htela da se okrene, da je vidim i spreda. Kao da me je čuo, Jovan se lagano odvoji od nje i okrenu je. Nije imala neko poprsje, ali su joj grudi bile čvrste. Šumarak obrastao dlačicama. kroz koje je Jovan sada provlačio prste. Zavuče u nju dva prsta, i podiže joj zadnjicu. Lako ga uvuče, još dok su mu stopala bila na zemlji. Jelena poče da cvili, d!
ržeći glavu nisko. Dobila ga je u punoj dužini. Jovan je ra!
dio brzo
i snažno. Zajapurio se i drndao po njoj. Kako se drmusala, rekao bi da će se svakog momenta raspasti, ali Jelena je bila čvrsta. Cvilela je glasno, i pokušavala da prati ritam. Nije dugo trebalo Jovanu da se prospe po njenim leđima. Odalamio je po guzi, i strovalio se kraj nje. Brzo mu onaj crvuljak pade, iako je Jelena pokušavala da ga održi u dignutom stanju. Nije išlo.
– Čekaj mala, daj mi par minuta. Neće on odmah.
Ispružio se, i stavio ruke iza glave. Jelena je bila vidno nezadovoljna, ali nije ništa govorila. Uvijala je nogama, kao da će da se upiški. Napokon se podiže i opkorači ga.
– Hajde bre seljačino, zar samo toliko možeš!
Podviknu i jako ga cimnu za kitu. Jovan jauknu uz smešak. Obori je na leđa, i spusti se do njene mačkice. Raširi je prstima i uroni jezik. Uvijala se Jelena, ječala. Bila je jako blizu. Jovan je znao igru. Prestade, i tada se matori ugursuz izvali na leđa, povlačeći Jelenu na sebe. Ona se dobro trudila da se namesti, uzimajući ga i centrirajući u sebe. Ubaci ga brzo i odmah poče da se njiše. Njihala se sporo, nije želela da brzo dođe do kraja. Samo par trenutaka… zastade. Napravila je grimasu, uzdahnula i potpuno se prepustila. Ogazam je obuzeo i brzim snažnim pokretima dovela je i sebe, a i Jovana do kraja. Spustila mu je glavu na grudi. Odmarali su. Nisam mogao da se odvojim od njih. Jovan je bio preplanuo, radio je po ceo dan u polju. Jelena i pored svog onog sunčanja, nije uspevala da uhvati boju. Beloputo stvorenje. Podigla se i na brzinu obukla.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
