-Komšinice Bojana, da li Vas je sreo moj sin? – upita me komšija Mare.
– Jeste,preneo mi je poruku, samo da….- ne stigavši završiti rečenicu, već mi je uzeo iz ruku gomilu koju sam nosila, i sa rukom na mojim ledjima, blago gurkao u svoj stan.
-Ali …
– To Vam je samo minut- dva vremena,pa ste slobodni,a meni je preko potrebno,da operem veš- Mare mi se obrati na brzinu, nasmešivši se svojim kestenjastim očima..
– Dobro,dobro…evo..
Inače komšija Mare, je bio muškarac, zrelih godina, 40 i koja, mada bi mu svaka dala manje, atletskog tela, kestenjaste,blago kovrdžave kose,koji je živeo od skoro u našoj zgradi sa svojim sinom Markom.
Kako je bio sparan dan, moja modro-plava satenska kosulja, bila je vidno zalepljena preko ledja i grudi…dok mi se crna suknja,sa svakim korakom,cas podizala,cas lepila za carape…
Prolazeći pored ogledala u hodniku,bacila sam letimičan pogled na sebe..nisam bila u najboljim godinama, ali sam držala do sebe…Kosulja,suknja,cipelice na štiklu, duga plava kosa,koja je padala do po ledja u slapovima…diskretna šminka, sve je odavalo jedan fini utisak dame.
Ušavši u kupatilo, odjednom mi se u nozdrve uvukao miris kolonjske vode…upravo je završio brijanje..
Kao ženka željna parenja, duboko sam udahnula opori miris mužjaka..
On je stajao na dovratku vrata i netremice gledao svaki moj pokret..
Sagnula sam se u struku, da bi otvorila vrata mašine…listovi su mi se zategli u štiklicama, butine ocrtale ispod suknje…
Odjednom osetih vreo dlan kako mi klizi uz nogu,do struka.. bez daha se ispravih, krenuvši da se okrenem,kada začuh:
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
