Saznala sam da mi muž ima veliki dug
Ubrzo sam svršio, katastrofalno jakim i bogatim, gustim mlazom, videći uglavnom te neke munje pred očima, i tek u kratkim scenama Natašu na kolenima. Samo sam dahtao:
– Aaaah, aaah, aaah, aaaa… Tooo, tooo… Natašaaaaaa!
Otvorio sam oči, malo došao sebi, a ispred mene je na kolenima bila Nataša sa osmehom na licu, okupana mojom spermom, po kosi, licu, usnama, isplaženom jeziku. Ustala je i krenula da se poljubi sa mnom, govoreći da je i Samanta iz serije ,,Seks i grad’’ terala svog dečka da oseti ukus sperme koju je gutala.
– Baš da vidiš kakav je ukus sopstvene izlučevine. Ako ja mogu, možeš i ti – rekla je.
Nisam se bunio, strasno sam se žvalavio s njom, praktično još uvek svršavajući. Sa nje mi je sad sve bilo slatko, a ona mi je drkala, sad već pomalo splasnulu, karu. Sperma na njenom licu i kosi se sad već dobro umrljala i ulepila po mom licu. Bilo je vreme da prekinemo.
Gledala me je pravo u oči, perverznim, jebozovnim pogledom, sa nekim blagim poluosmehom na licu, kao da je htela da kaže: ,,Ja bih još, tek sam počela’’, ali se suzdržala od toga verovatno znajući da ne bih mogao odmah i da mi je to ipak prvi put.
– Jesi srećan sad? – pitala me je.
– Jesam – odgovorio sam joj, sa najširim osmehom na licu koji sam ikada imao, i koji ću ikada imati.
– Ne brini se, bio si dobar. Preporučiću te – rekla je kroz smeh, okrenula se i nadvila nad kadu. Pustila je vodu, umila se i isprala usta.
– A ,,gel’’ u kosi što sam ti ostavio? – pitao sam je.
– To ću ja već kući – rekla je.
Otišla je u moju sobu, a ja sam došao za njom. I ja sam se malo umio, mada nisam želeo da njen ukus i taj neki njen specifičan miris tela ikada siđu sa mene. Legao sam na krevet pored nje, i u polumraku smo mazeći se gledali TV.
– Šta si to pominjala da je Lena bila u pravu, ta neka opklada koju si izgubila? – upitah je,
jer je to pomenula, kad sam joj ga uvalio prvi put.
– Kladila sam se nešto s njom – odgovorila je.
– Šta ste se kladile? – upitah.
– Mislila sam da ti je mali kurac – rekla je.
– A što? – pitah.
– Pa, eto tako… Bezveze, opklada – odgovorila je.
– Pa nije nešto posebno ni veliki, 16, 17cm. To je prosek. Imala si ti sigurno i većih –
rekoh joj.
– Ma jeste, ali opklada je opklada, dugujem joj piće. A šta hoćeš, 16, 17cm ti je sasvim dobro – rekla je.
– Čime se vas dve bavite u slobodno vreme… – rekoh začuđen tim njihovim pričama.
– Moramo nekako da prekratimo vreme, ionako po ceo dan blejimo po kafićima – rekla je.
Sav sam bio napregnut.
Telo mi je bilo kao na iglama.
Hteo sam je još.
Nije mi bilo dovoljno.
Ona nije htela.
Ubedio sam je da mi da da je malo oližem.
Imala je fenomenalan ukus!
I lizati Natašu je bila privilegija.
Odvezao sam je kući nešto posle jedan sat te noći. Nisam ni shvatao šta sam uradio, dok se sutradan ujutru nisam probudio. Osećaj je bio neverovatan. Takva riba… Njam, njam. Tek onda mi je došlo u glavu da sam zapravo pojebao Natašu, o kojoj je maštala većina mojih drugova. U ponedeljak popodne sreo sam je u školskom dvorištu. Tad su već svi znali da smo zajedno i začuđeno su gledali u mene. Promenio sam se. Drugačije sam hodao, pričao, gestikulirao. Nisam više bio isti. Drugačije su gledali na mene. Prišao sam joj, poljubili smo se, a ja sam joj šapnuo na uvo:
– Izvini, da te nisam ja slučajno pojebao u petak uveče?
Počela je da se smeje i rekla:
– E, izgleda mi da jesi. Nešto si mi poznat – smisao za humor joj nikada nije manjkao.
Trajalo je to naše druženje nekih mesec, dva i sve je bilo kao u snu. Ali Nataša je imala nezaustavljiv nagon da proba i menja muškarce. A takođe je imala i nagon da pravi žestoka sranja u životu pride. I to potpuno nepotrebno. Ne znam sa koliko njih me je prevarila, to mi i nije bilo toliko bitno.
U to vreme imala je neki sukob sa profesorkom informatike. Profesorka joj je zapretila da će joj zaključiti jedinicu na polugodištu, a Nataša nije znala da drži jezik za zubima. Bila je previše drčna u ophođenju sa ljudima. Tipična pobesnela klinka, sa podivljalim hormonima i idejom da je ceo svet njen i da može da radi šta god joj padne napamet.
Počela je da preti toj profesorki da će joj kući poslati neke kriminalce, verovatno njene jebače, i to je bilo to. Skandal u školi, ukor, pretnje, nepotrebno dignuta prašina. Srećna okolnost u svemu je bila što je novopostavljeni direktor škole, profesor fizičkog vaspitanja Bora, bio Natašin komšija. Družio se sa njenim roditeljima. Bora je bio omiljeni lik u školi, jer je bio legenda, uvek nasmejan i raspoložen, ne kao drugi profesori i profesorke večito nadrndani i isfrustrirani. Imao je 48 godina, bio je prosed i proćelav, ali je nekako lepo izgledao. Imao je taman ten, kao da je uvek bio svež sa mora. Bio je atletičar u mladosti. Trenirao je u Crvenoj Zvezdi, a bio je i reprezentativac Jugoslavije, čak je i na Olimpijskim igrama 1980. godine učesvovao!
Voleo je da odmerava učenice na časovima fizičkog, ali je bio tih i nenametljiv, pa se to nije toliko ni primećivalo, a ni devojčicama izgleda to nije smetalo… K’o bi mogao da ga krivi za to, teško je bilo odoleti i ne gledati te klinke. Kao i svi ostali, i Bora je gotivio Natašu. Često bi nas sreo vozeći u blizini škole, pa bi joj dobacivao kroz prozor:
– Komšinice, je l’ ti treba prevoz? – doviknuo bi, usput zaustavljajući celu kolonu automobila iza sebe, pokrećući tako koncert sirena.
Kako sam čuo od Natašinih drugova i drugarica iz odeljenja, Bora joj se ponekad plazio na časovima fizičkog, pa smo je svi podbadali da bi on verovatno vešto upotrebio svoj jezik na njoj. Tu je čak i Nataša crvenela u licu. Čak ni ona nije mogla, sa svojim nimfomanskim apetitima i dugim, oštrim jezikom, da prihvati takvu zezanciju i krene da zbija šale. Samo bi se ućutala i blago pognula glavu sa stidljivim osmehom. Direktor Bora je bio taj koji je morao da izvadi stvar u Natašinom slučaju. Ali će se ispostaviti da će on pre staviti svoju stvar u nju…
Sa Natašom je sve bilo kao u bajci. Voleti kurvu, u tim godinama, to je bilo jedinstveno osećanje. Sa njom je sve bilo zanimljivo. Čim zazvoni telefon, ponadao bih se da je to ona. Javim se, a ona će razdragano:
– Juuuhuuu! Što se ne javljaš smrade?! – pitala bi u šali.