Pričali smo tako jednom telefonom, bila je sreda popodne, samo što smo se vratili iz škole, iz jutarnje smene.
– Izlazim večeras – rekla je.
– Gde ćeš, bre, čoveče?! Školski je dan, idemo ujutru u školu, treba se probuditi… – upitao sam je začuđeno.
– Ma boli me uvo… – rekla je nekako setno, kao da se oprašta od ono malo dobrog glasa o njoj što je preostalo.
– Vodiš me? – pitao sam bojažljivo.
– Ne, idem sa drugovima – rekla je hladno.
– Kakvim, bre, drugovima?! – upitah.
– E, ne pitaj me ništa, imam brdo problema koje treba pod hitno da rešavam – odgovorila je.
Znao sam da je bezveze da se raspravljam i svađam sa njom. Volela je da menja muškarce i da zavodi. To joj je bilo u krvi, sa tim se rodila. Ko zna sa kim se sad uhvatila. Nisam hteo da ljubomorišem i pravim probleme, znao sam u šta ulazim. Bio sam širom otvorenih očiju. Nije me bilo briga s kim je, sve dok je prihvatala da legne sa mnom.
Sutradan je u školi nisam video. Nije ni došla. Ko zna gde je zaglavila to veče i sa kim. Bio sam željan da je vidim i dohvatim. Ceo dan sam čekao da joj ugledam lik. Došao sam kući i odremao popodne. Uvek sam mrzeo to rano ustajanje, nikada na to nisam mogao da se priviknem.
Bio je četvrtak, hladan i suv dan. Mrak je brzo padao popodne, već je bio kraj novembra. Pozvonio je telefon. Javio sam se sav bunovan. Nataša. I ona je bila sva neispavana. Pozvala me je to veče kod sebe u stan. Bila je sama, rekla je da hoće da porazgovaramo o nečemu važnom.
Teškim korakom sam se popeo do njenog stana na šestom spratu. Otvorila mi je sva sređena, sa osmehom na licu, kao preporođena, ni nalik onome što sam čuo preko telefona neka 3, 4 sata ranije, kada je delovala kao da je upravo izašla iz kome.
Imala je na sebi utegnutu pink majičicu, bez rukava, sa dubokim dekolteom, bez brusa. Sise su joj kipele. Imala je teksas minić, ispod koga su skoro izvirivale njene gaćice, a na nogama je imala duboke svetlo-braon čizmice nalik kaubojskim.
Sva je opet sijala, bila izmazana uljem ili nekom kremom, butkice su joj se presijavale na svetlosti lustera. Imala je jarko crveni karmin, usne su joj nabubrele. Lice joj je svetlucalo od šljokica i šminke. Izgledala je kao prava striptizeta. Bila je isfenirana, ravne kose, a mirisala je fantastično! Samo kad sam je video, skoro pa sam svršio.
– Neko je srećan što te vidi – rekao sam joj.
– Ko? – pitala me je.
– Pa, šta misliš? – upitah je, nadajući se da će shvatiti da je u pitanju moj očvrsli kurac.
– Jao, beži, beži… – rekla je kroz stidljivi osmeh, okrenuvši mi leđa i uvodeći me u stan.
seli smo kod nje u sobu.
– Pa gde si ti danas u školi? – upitah je.
– Ne pitaj, ubila sam se sinoć kao svinja, još sam pijana – rekla je.
– Jesu li te uzjahali? – upitah.
– Jesu… Valjda… – rekla je nezainteresovano.
Ipak me je zabolelo. Mislio sam da ću moći da podnesem…
– Stigla sam jutros u pola 5, tip me je bukvalno vodio uz stepenice do stana. Keva me je odmah napala: ,,Je l’ se sad dolazi’’, počela je da se dere kad me je videla pijanu – rekla je.
– Ko je taj lik? – pitao sam je.
– Ma, šaner jedan, tu iz kraja… I njegovih par drugova što mi nabavljaju krpice iz Italije –
rekla je.
Bio sam razočaran i ona je to videla.
– Ja sam, bre, kurva! Meni treba što više njih, nemoj sad da mi kukaš. Znao si za mene, ja sam takva – rekla je.
Nisam znao šta da mislim. Ali sam znao da sam napaljen kao bik, i da sam sam u stanu sa jebozovnom Natašom. Počeo sam da je pipkam, ali me je odmah zaustavila.
– Rekoh ti da moramo ozbiljno da porazgovaramo – rekla mi je odsečno.
– Pa, zar ovo nije bilo to? – upitao sam je.
– Ma ne. Slušaj. Tebi je lepo sa mnom, je l’ tako? – pitala je.
– Da – odgovorio sam joj.
– Razumeš šta ide uz mene. Kad hoću da se nasadim na kurac, onda to i hoću. Ne može to da se spreči – rekla je hladno.
– Pa šta sad s tim? – upitah je.
– Ti moj izleti ne treba da predstavljaju problem tebi, to je moje zadovoljstvo. Jebi i ti sa strane, a ovako smo zajedno. Ali imam ozbiljan problem.
– Pa šta je taj problem?
– Slušaj, napravila sam ozbiljno sranje u školi. Informatičarka pravi probleme, neće da odustane. Načisto je pobesnela. Hoće da tera do kraja. Sreća pa je Bora direktor – rekla je Nataša.
– Pa da, tvoj komšija. Druži se sa tvojima, srediće ti on sve, ne može ta informatičarka da ide protiv direktora škole.
– Doći će večeras ovde. Pozvala sam ga na kafu. Pokušaću da se izvučem… – rekla je gledajući u stranu, a onda saginjući glavu i stavljajući desnu ruku preko očiju, poraženo.
Ja sam se šokirao!
– Čekaj, bre! Nećeš se valjda pojebati sa njim?! – pitao sam razrogačenih očiju.
– Pa ne moraš to da govoriš!!! – razdrala se.
– Pa ti nisi normalna! On ima ćerku tvojih godina! Bora se druži sa tvojim roditeljima! Dolazi ti na slavu, u goste! Pije kafu sa tvojima! Sedi sa tvojim ocem i majkom! – vikao sam preneraženo.
– Pa moram da pokušam! Zar ti ne razumeš, kretenu?! Izbaciće me iz škole! I to sad, u četvrtoj godini! Pred ekskurziju, pred maturu, kad je najbolje zezanje! Ne mogu to da dozvolim… Možda i neće hteti da me jebe, možda će ustuknuti – rekla je Nataša neubedljivo.
– Aman, čoveče, mora da postoji neki drugi način. Pitaj ćaleta i kevu da ga malo smekšaju, ipak se oni druže sa njim. Ne mogu da verujem o čemu ja pričam s tobom! – rekoh joj.
– Ma gde, bre, da pitam ćaleta i kevu! Oni bi me razbili da znaju za to što sam napravila, ne smeju oni da saznaju ni slučajno! – rekla je.
– Pa nek te karne malo direktor škole, neće ti smetati?! – odbrusih joj.
– Bolje da me pojebe Bora, nego da oni saznaju šta je bilo, izbacili bi me iz kuće – rekla je u dahu.
– Ne mogu da verujem šta slušam od tebe! Znam da se trpaš sa raznim likovima, ali ovo je previše! Za te što znam, barem su mladi momci. Ovaj otac može da ti bude! – rekoh joj, još uvek ne verujući ušima.
– Nema drugog načina, razmišljala sam pažljivo, šta dalje da ti pričam. Misliš da je meni prijatno što ću morati sa tim matorcem da legnem? – pitala me je.
– Pa, ne znam… Pominjala si ga ranije… I često te vidim da pričaš s njim. I u školi i van nje – rekoh joj znajući za to kako ga je provocirala.
– Ma daj… Ne budi toliko odvratan, to je bila zezancija. Pa da ti samo znaš šta druge devojke rade i kako se ponašaju – rekla je.
– E pa, sad će ta zezancija postati realnost – odgovorio sam joj.
– Trebalo bi uskoro da dođe. Bolje idi, ne bi trebalo da te zatekne ovde – rekla mi je ne gledajući me.
– Ostao bih. Baš da vidim šta će biti! – rekoh joj.
Pogledala me je svojim lepim plavim očima, ne verujući šta sam rekao.
– Izlazi napolje, jesi li poludeo?! Ako sam ja u govnima do guše, ne moraš i ti da budeš.
Ne sme da te vidi ovde, neću moći da ga obrađujem ako bude video da ima svedoka, biće sav zvaničan. A i ne želiš valjda da gledaš kako ti neki matorac kreše devojku? – rekla je.
– Idem na ovu tvoju zastakljenu terasu, taman će me biljke na simsu zakloniti. Sešću u ugao prozora, sa strane, samo ne spuštaj roletne – rekoh joj.
Nekako sam bio uzbuđen, želeo sam da je vidim u akciji sa nekim drugim. Bio sam željan da je vidim kako se kurva i ponižava. Priznajem, bio sam perverzniji i izopačeniji čak i od nje.
Znala je da ne može da me istera iz stana. Nije joj bio tu neki od njenih gorila. Sagla je glavu i rekla:
– U redu.
Sipala je u čašu do pola votku, a zatim dodala đus. Ispila je sve na eks. Pa je tako uradila još jednom.
Precenio sam Natašinu hladnokrvnost, čak je i ona morala dobro da se napije za ovo. Uzeo sam jaknu i stolicu, izašao na terasu, seo pri samom ćošku prozora i dodatno se zaklonio sa dve saksije sa cvećem, koje su idealno poslužile za ovu priliku. Već mi se dobrano digao. Jedva sam čekao da vidim šta će biti.
Gledao sam pravo u Natašu, koja je nepomično sedela na krevetu i gledala u jednu tačku na podu, zamišljeno, znajući šta joj sledi. Igrala se vatrom, sad je došao red da se opeče. Nije prekrstila noge, pa su joj se lepo mogle videti crne gaćice ispod ultra kratkog teksas minića.
Kara je htela da mi eksplodira. Buljila je u pod 2, 3 minuta a onda ju je u tome prekinula zvonjava interfona. Prenula se, skočila i brzo otrčala iz sobe da otvori vrata. Vratila se nakon par sekundi, sela na krevet i prekrstila noge čekajući direktora škole da se popne uz stepenice. Čuo se njegov glas u pozadini:
– Ima li koga? – upitao je.
– Uđi, komšija – odgovorila mu je Nataša i namestila osmeh na lice.
Direktor Bora je ušao u Natašinu sobu.
– Dobro veče – rekla mu je Nataša, sva zvanična, ustajući i rukujući se sa njim. Kao da ga nije dočekala obučena kao kurvica.
– Ćao, komšinice – odgovorio je.
Bio je u bež odelu, koje mu je stajalo kao saliveno, i crnim cipelama. Spustio je svežanj ključeva na komodu. Imao je svoj prepoznatljiv osmeh na licu. A kako i ne bi kad je video ovakvu jebozovnu klinku pred sobom.
– Komšija, izvini što te dovlačim, znam da imaš mnogo obaveza sad kad si postao direktor – počela je Nataša.
– Ma nije problem uopšte. A gde su tvoji? – upitao je Bora već polako ispipavajući teren.
– Nisu tu, sama sam kući – rekla mu je i upitala – Hoćeš da popiješ nešto, komšija?
– Ne, ne treba – rekao je.
– Sigurno? Kafa, sok, viski? Ima i votka… – uporna je bila Nataša.
– Ne, neću ništa – odgovorio je.
Bora je sam seo na njen krevet, a Nataša je sela pored njega, sa njegove leve strane, i polako i upadljivo prekrstila noge. Butkice su joj sevale i sijale.
– Komšija, evo zašto sam te zvala. Znaš za moju situaciju u školi. Ne znam šta ću da radim, a svojima ništa ne smem da kažem – počela je Nataša.
– Informatičarka je baš zapela. Neće da odustane. Preti da će da zove Ministarstvo prosvete i njihovu inspekciju i disciplinsku komisiju – rekao je direktor tihim glasom.
– Ja ne znam šta ću da radim. Moram da nađem neko rešenje, pre nego što sve ode u propast – rekla mu je Nataša.
– Ne znam kako da ti pomognem – rekao je direktor nezainteresovano.
– Molim te, komšija… Zar nema neki način… – pitala je Nataša, sa perverznim osmehom, nežno stavljajući svoju desnu ruku na unutrašnju stranu njegove leve butine.
Bora ju je blago pomazio po glavi, a onda je krenuo kažiprstom po njenim usnama, dok ga je ona gledala, pomalo začuđeno, pravo u oči.
– Napravila si mnogo problema tamo, mlada damo – rekao joj je gledajući je pohotno.
Čak se i Nataša zgrozila, videlo joj se to na licu, iako je bila dobro nalivena alkoholom.
– Možda možemo to nekako da sredimo – rekao joj je
A onda je stavio njenu ruku na rastuću budžu među svojim nogama.
Nataša je polako počela da mu ga miluje, posmatrajući ga između nogu. On je sve vreme buljio u njen duboki dekolte i bujne sise, a povremeno bi je pogledao u lice prateći njene reakcije. Nataša ga je ispipavala za kurac, nekako nevešto, suzdržano. Ovo je, čak i za ovu profuknjaču, bilo novo i neobično. Ili se samo pravila kao da ne zna, da bi ga dodatno napalila. Ona obično skoči na muškarca i zgrabi njegovu kitu.
Bora joj je povukao glavu ka sebi i pokušao da je poljubi. Okrenula je glavu ne želeći. Oduvek je pričala da je ljubljenje za nju intimno. Da se ne ljubi sa svakim u usta. Ne znam šta joj je to značilo. Kakve li to ima veze, radije će primiti kitu u sebe nego se poljubiti sa nekim. Tu je bila baš čudna. Ali Bora nije odustajao.
Počeo je sa obe ruke da joj mesi sise. Svi su bili naloženi na njene napupele grudi. Nataši su bradavice bila najjača erogena zona. Tu je retko kad dozvoljavala da je pipaju.
Direktor je uživao u mladim plodovima, a Nataša je zatvorila oči i počela naglo da uzdiše, verovatno zamišljajući nekog mlađeg i čvršćeg pored sebe.
On ju je gledao sa pohotnim izrazom lica želeći, verovatno preko svojih mogućnosti, da je pocepa. Ali ipak, nije nigde žurio, hteo je temeljno da je isproba, a ovo mu je bila idealna prilika. A i bio je iskusan, znao je on šta radi. Prestao je da joj dira sise, a ona je otvorila oči.
Verovatno je već bila dobro ovlažila. Počeo je da joj mazi butine, a ona je kao po komandi i već ustaljenoj navici, blago raširila noge. Zavukao joj je ruku energično među noge, a ona je lagano ustuknula unazad.
– Možda će ti ovo prijati – rekao joj je vukući joj glavu ka svojoj kari.
Matori jarac je postao nestrpljiv.
Ona je klekla na kolena i otkopčala mu šlic. Skinuo je cipele, a ona mu je svukla pantalone. On je ubrzo sedeći skinuo sako, košulju i majicu i isključio mobilni. Ne bi želeo, sigurno, da ga neko sada uznemirava.
Ostao je samo u tamnim, pripijenim boksericama,a Nataša mu je i dalje nežno mazila karu preko njih.
– Dosta je bilo, kreni – nestrpljivo je rekao direktor, koji više nije mogao da čeka na svoju
lepu, skoro maloletnu komšinicu.
Ustao je i lagano spustio gaće.
Nataša je ostala zapanjena.
Kao i ja!
Matori perverznjak je imao ogromnu kurčinu! Sigurno 20cm dužine. Ni obim mu nije bio ništa manji, otprilike kao konzerva koka-kole.
Imao je potpuno obli oblik, lepo ga je izvajao rezbareći redom sve žensko. Sad mi je bilo jasno zašto su ga žene volele. A i devojke. Zašto se toliko pričalo o njemu, i zašto je bio tako omiljen lik. Kao da su znale za njegovu obdarenost. Ili su to podsvesno osećale.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
