Vratim se i nastavim da čitam, a onda nakon dvadesetak minuta ista priča. Dođe, pokuca, zapali cigaretu i ode. I nakon 20 minuta isto, s tim da je uzela upaljač i kazala da će se vratiti uskoro…
Prošlo je i pola sata, meni se pušilo, probao sam da nastavim da čitam držeći u ustima nezapaljenu cigaretu. Ne ide. …
I ustanem, pođem do vrata njene sobe, pokucam, ne čuje se ništa, još jednom-isto. Gurnem kvaku i uđem, ona sedi za stolom i šminka se, samo u bade mantilu, blijeska joj butina i ne okreće se čak ni da pogleda ko je ušao.
– Upaljač ti je na stolu, zapali i vrati ga gde si ga našao.
Sasula mi je to s takvom arogancijom da sam izašao kroz vrata njene sobe crven kao rak. Pa šta ona zamišlja da je?! I ono što me je još više iznerviralo je bila činjenica da sam uradio baš onako kako je rekla.
Sledeću cigaretu sam popušio paleći je s vrha opuška od prethodne. Tako i treću. Sat je otkucavao ponoć i taman kad sam se spremao da ugasim svetlo čuo sam je kako odlazi s frajerom niz hodnik. U život!
Ništa od cigarete pred spavanje, pomislio sam i navukao ćebe bliže grlu. Ali san nije dolazio na oči. Misli su mi se vrtele na svaku stranu i na kraju sam ustao i stavio sebi kafu u električnu džezvu.
Nastavio sam da učim i tako do kasno u noć, a onda sam začuo korake u hodniku.
Vratila se u svoju sobu i gotovo da sam potrčao da tražim svoj upaljač. Cigareta mi je zaista bila veoma potrebna. Zakucam na vrata ništa, opet ništa, i opet gurnem kvaku a onda šok.
Ne obazirući se na mene skidala je haljinu preko glave i ostala samo u vešu tu pred mojim očima. Onda se okrenula i kazala mi, činilo se, s neopisanom nadmenošću:
-Uzmi jebeni upaljač i briši! Opet sam je poslušao, uzeo upaljač i izašao kroz vrata, a onda je u meni nešto puklo. Vratim se onih desetak koraka nazad, otvorim vrata, a ona navukla na sebe gornji deo pidžame i skida čarape.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
