Svakog prolećnog dana kad idem prosetati ili u kaficu obucem helanke da me muškarci gledaju mlada sam
Konačno je došao i naredni vikend. Kraj radnog vremena tog petka označavao je njegov početak. S ogromnim nestrpljenjem sam ga dočekala poletevši u pravcu kuće kako bih se što pre spremila. Od brzine mog spremanja zavisio je i početak naše nove avanture.
Plan je bio vrlo jednostavan… Čim dođemo i smestimo se, izaći ćemo s njim na piće i pustiti da se stvari dešavaju spontano, bez ikakvog očekivanja… Na kraju krajeva, imali smo i subotu, nigde ne žurimo. Nedelja je bila rezervisana za koncert i Vranjkovića… i povratak kući.
Mislim da se nikada brže nisam spremila.. Istuširana, sveže oprane kose, kože meke i namazane losionom, čiji mi se blagi miris uvlačio u nozdrve, obukla sam novi crni čipkani veš… Halterima sam zakačila čarape koje su mi dosezale nešto iznad polovine zategnutih butina… Pogledala sam svoj odraz u ogledalu i coknula jezikom, osmehnuvši se samozadovoljno.
Navukla sam preko glave, maslinasto zelenu haljinu, koja je pratila linije moga tela, šireći se neznatno u predelu bokova, ostavljajući radoznalim pogledima da naslućuju tačne linije i obline ispod nje.
Samokritična kakva jesam, pogledala sam se i… čak i na moje iznenađenje bila veoma zadovoljna onim što sam videla… Neutralno, a ipak seksi. Potpuno sam svesna svog seksipila. Nisam napucana, atraktivna riba, ali imam… ono nešto. Slatkica s faktorom X. Zavodim i flertujem nenapadno, prirodno svakim svojim pokretom, pogledom, tako da i najneutralniju, svakodnevnu kombinaciju umem da podignem na mnogo viši nivo. Upravo sam to i želela… Obula sam čizmice, namerno bez potpetica, i bila spremna.
Stvari koje će nam biti potrebne sam spremila unapred tako daaa…mogli smo da krenemo!
Put do Beograda je prošao neverovatno brzo… Volim te kilometre koje gazimo iščekujući, razmišljajući, priželjkujući sve što će se događati. Nisam imala nikakva previranja, premišljanja… vodila me je samo snažna želja za zabavom.. Vapila sam za njom.
Ni ne sećam se tačno trenutka kada smo ušli u apartman, mislim da ga, osim nekoliko detalja koji će mi kasnije dobro doći, nisam dobro ni osmotrila, što mi je potpuno nesvojstveno. Samo me je vukla snažna želja da što pre izađemo iz njega i nađemo se s njim na mestu koje smo u međuvremenu dogovorili.
Ne volim da me neko čeka te sam požurivala oboje da što pre krenemo.
„Heeej, nestrpljiva.. uspori malo.. Ne brini, neće pobeći“, šalio se, iako je znao razlog mog nestrpljenja.
„Maaa….“, zaustavila sam se i samo mu se isplazila…obgrlila rukama… i izvukla iz stana.
Izgleda da je on bio nestrpljiviji od nas, jer nas je dočekao iako smo i sami poranili.
Dok me je posmatrao kako prilazim, nije mogao da sakrije pogled oduševljenja mada je pokušavao, ne želeći da izgleda kao kreten oklembešene vilice. Prijalo mi je, u momentu sam se opustila još više i nastavila da koračam još izazovnije. Zagrlili smo se i ovlaš, prijateljski, poljubili u obraz. Zagrljaj je trajao za nijansu duže, stisak je bio za nijansu snažniji, za nijansu topliji, željeniji… Ili se to meni samo činilo jer mi je ostatatak večeri u klubu bio u izmaglici. Jedino što znam je da sam ga u tom trenutku poželela… Upravo tu, upravo tada, ali da sam svesno skrivala želju, dajući mu je samo na kašičicu, da naslućuje. Koketirala sam, izazivala vrcavo obojicu i u jednom trenu, predložila da nastavak večeri nastavimo kod nas. Činilo mi se da je bio iznenađen predlogom, ali ga je spremno prihvatio.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
