TATA JE, IPAK, TATA! Preskočila sam dečka balavca i odmah uletela u krevet njegovog očuvanog oca
Izgledao je sjajno u nekoj bordo košulji i crnim pantalonama. Pre nego što sam ušla, otkopčala sam još jedno dugme na košulji, čisto da bude malo izazovnije. Nisam mogla da ne primetim njegov nonšalantni pogled, a mislim da je posebnu pažnju obraćao na moje noge.
– Sedi, Jelena. Hoćrš li nešto da piješ?
– Uh, može neki sok, ako imate. Baš sam ožednela. Napolju je pakao. Ovde kod vas je baš lepo. Klima hladi bas, onako, prijatno.
– Jeste, jeste… Prija, ali samo da znaš, da ova klima nije baš zdrava. Mada, dobro, vama mladima i onako ništa ne smeta. Mi stariji moramo puno da pazimo – govorio je Milan svojim dubokim seksi glasom dok je spuštao čašu hladne “coca-cole” na sto.
Seo je u svoju fotelju, prekoputa mene.
– Ma dajte, molim Vas… ”Vi stariji”… pa niste Vi toliko stariji. Bar ne izgledate tako.
– Pa hvala ti, dušo.Ja se godinama bavim sportom i vodim računa o ishrani. Danas je tako; živi se brzo, puno se radi, puno je stresa i čovek mora da nađe vremana za sebe… Ali, dobro, neću te smarati o tome. Reci mi, čemu dugujem tvoju posetu danas?
Pogledao me je zamišljeno, a krajičkom oka je posmatrao moje, gole, prekrstene noge prekoputa.
– Evo ovako: moja drugarica Kaća i ja smo planirale da idemo na more uskoro, pa me, eto, interesuje šta imate da ponudite. Znam da sam o tome mogla da se raspitam kod Vaših radnika, ali Vas poznajem pa se osećam malo… slobodnije – tu poslednju reč sam malo naglasila.- Konkretno, interesuje nas Čanj. Kakve ponude imate?
– Hmmm… dobro. Pa, Jeko, baš za Čanj nemamo trenutno ponude, ali radimo na tome. Koliko za dan-dva ćemo i to imati u ponudi i tada ću moći da ti kažem detalje. Kakav je smeštaj, kada se ide, koliko košta…
– Ah, pa u redu, onda. Evo ovako, ja ću Vam ovde ostaviti moj broj mobilnog, pa mi vi javite čim to bude gotovo. Jel’ može? – već sam pisala broj na jednom papiru sa njegovog stola.