Teško mi je u braku… Borim se sama sa sobom, punoletna sam, udala sam se iz ljubavi, presla da zivim kod njega. Porodila sam se pre mesec i po dana. Svekrva me krivi da dete nije od njenog sina, dize dramu kad me vidi, kaze da dete uopste ne lici na njenog sina.
Kako sam se porodila tako je on postao hladan i samo me podbada i kao da me ne podnosi. Bebu obozava, kaze da lici na njega, dok svekrva kaze da nema nista od njenog sina, ali prema meni nije isti.
Uvek sebi postavljam pitanje na koje nemam odgovor: da li je za decu bolje da se roditelji razvedu ili da zive sa roditeljima izmedju kojih vise nema ljubavi, vec su zajedno zbog njih?
