“Teta Zora, moja želja iz detinstva”
Ćutala je malo i kao stidno žmirnu par puta.
„Kada su svi otišli, mislio sam da će vam biti neprijatno i da nećemo imati o čemu ni da pričamo ovako dugo. A evo, sati prolaze a meni sve lepše ovde sa vama.“
„Jako si zabavan Miško. Umeš da nasmeješ i sve sa merom. Nikako da predješ granicu.“ Ja sam odmah to skontao dvosmisleno.
Ja je pogledah par sekundi pravo u oči. Ni ona nije sklanjala pogled. Ali nije bila neprijatna tišina. Naprotiv, ovo je bila ona tenzija koja me je palila. Smešak joj je bio i dalje na licu.
„To mi uvek govore. Da sam zabavan. A da vas pitam. Da li bi vam smetalo da predjem granicu kada pričam sa vama?“ kao iz topa je odgovorila.
„Ne, naprotiv. Ti bi sigurno i tada bio kulturan. Jel tako?“
„Sa vama uvek.“ I zaćutah na krakto.
Ona se nasmeši pa reče. „Baš me zanima kako zvuči kada predješ granicu?“
Pozvala me da joj pričam.
„Ovako nekako. Sedim ovde kraj ovako lepe žene, gledam vas i uživam u društvu i u pogledu. Smišljam reči i teme kako da vas otkravim da bih mogao ovako da vam pričam.“
„Rekoh ja, fin i kada ne mora da bude fin.“ Reče i slatko se nasmeja.
„Fini ste i vi teta Zoro, baš fini. Sve što pogledam na vama je mnogo fino i privlačno.“ Rekoh u dahu.
„Stvarno? Sve?“ Pitala me a oči joj zasijaše.
„Da, sve. Od glave do pete. Mada se pogled zaustavi na par mesta dok silazi ka petama.“ Promeškoljila se u stolici Zora.
„Zaustavi se pogled kažeš? A gde se zaustavi?“ mrdnuh se i ja malo na stolici da namestim erekciju koja mi je bola gaće i trenerku.
„Pa ako počnem od glave, prvo na tim punim lepim usnama, koje su uvek nasmejane. Onda niže malo gde se ocrtavaju vaše grudi. Uvek lepo stoje, verujem da tako i izgledaju. Onda još niže i dolazim do guze i bokova. O tim bokovima maštaju žene. A na vama stoje savršeno. Tako je lepo gledati vas kako hodate, onda se sve to zajedno ljulja i ne dozvoljava mi da sklonim oči sa vas.“ Rekoh i pogledah je.
Ćutala je malo, pa uzdahnu onako glasno.
„Uhhhh!“
„Mišo, ti izgleda sve vidiš kako treba. Lepo me opisuješ. Možeš li još malo da pričaš ovako? Uživam dok se slušam.“
„I ja dok vas gledam, čak i sada dok sedite. Gledam i zamišljam kako ustajem sa stolice i uzimam vas za ruku. Vodim vas u onaj veliki krevet i skidam celu.“
Sada je već uzdisala da se čuje.
„I?“ kratko izusti.
„I onda se smeštam medju vaše lepe butine i poližem vam picu tako sočno, da vrištite od mog jezika na vašoj drugarici.“
„Uhhh Mišo…“ Reče i otvori širom oči.
„Može li još koja rečenica?“ Upita Zora a već trlja butine ispod suknje, kao da ja ne vidim to. Tada sam prelomio. Neću da pogrešim sigurno.
„Hoćete da vam pričam, ili da vam pokažem?“ Mrtav ladan rekoh i ustadoh sa stolice.
Teta Zora me je gledala mnogo lepo, pogled joj je govorio da hoće samnom u sobu. Uspeo sam da je napalim pričom. Nisam dugo čekao odgovor.
Ustala je i ona. „Hoću, treba mi.“ Reče i krenu ka sobi. Ja pridjoh i kao što sam joj opisivao, uzeh je za ruku. Išao sam pola koraka ispred nje i vodio je u sobu mojih roditelja. Tamo je bio veliki bračni krevet.
Čim sam ušao okrenuo sam se ka njoj. Pogled joj je bio pomalo pogubljen, ali ne puno. Iskoristio sam momenat i poljubio je. Malo je samo bila mirna i onda razdvoji usne i ponudi mi jezik. Obuhvatio sam se pune sočne usne i ljubio je napaljeno i strasno. Ona je obavila ruke oko mog vrata i dirala mi kosu.