Srela sam rođenog brata mog bivšeg dečka, onda sam zadigla suknju i sela sam mu u krilo… Ušla sam u poluprazan bus. Klackaću se čitav sat do posla. Sama sam sebi izgledala smešno skockana kao poslovna žena na zadnjoj platformi busa koji brundajući prevozi ljude sa periferije ka centru. Počeo je da pada sneg.
– Sneška ostaćeš ti babadevojka – rekoh sebi iako sam napunila tek trideset godina, onu stvar nisam videla godinu dana. Gadno sam zagorela.
Na trećoj stanici ušao je Miroslav, rođeni brat mog prvog dečka. Doktor u kliničkom centru. Težak folirant. Fura šatro neki neka stil. Mada moram da priznam da mu kaput dobro stoji. Razmenili smo par reči. Uobičajeno smo se pitali kako su moji kao su njegovi. Eto da se tek nešto kaže. Zazvonio mu je telefon koji je prekinuo ovu farsu. Posmatram ga dok priča telefonom. U jednom trenutku mi je nešto puklo.
Zavukla sam mu ruku ispod kaputa i otkopčala šlic zavlačeči mu ruku u gaće kao poslednja d.onfulja. Miroslav nije promenio glas tokom razgovora ali je bio zbunjen razvojem događaja. Dok sam mu na..kavala njegovu alatku počela sam da mazim zagorelu us.aljenicu. On je nevešto pokrio moju ruku njegovim kaputom. Počeo je da teže diše u slušalicu.
– Ne, ne dobro mi je. Samo je malo vrućina u autobusu – čujem ga kako se pravda sagovorniku.
Zadigla sam mu kaput posmatrajući njegov ustrepteli palamar. Spustila sam glavu u njegovo krilo počela sam da du.lam. Prekrio me ja kaputom, dok je moja crvenokosa glava u ritmu klizila po njegovom palamaru. Miroslav je stenjao i uvijao se dok sam obrađivala njegovo parče mesa. Krenuo je ritmično da se podiže na.ijajući mi ga u usta.
Podigla sam glavu ispod njegovog kaputa gledajući ga u oči. Videla sam u njegovom pogledu zadovoljstvo i odbravanje. Vratila sam se u tminu kaputa nastavljajući da mu ga šamaram jezikom i sisajući mu mu.a. Osetila sam da ga dovodim do ivice da počne da prska. Dala sam mu podsticaj.
– Ughhhhhhh. – počeo je da se koprca.
Taj osećaj me je ispunjavao, rođeni brat mog dečka mi pušta tečnost u usta. Autobus je i dalje lenjo prolazio pored kuca na periferiji. Umorni putnici su na prednjim sedištima dremali dok smo se Miroslav ja vodili ljubav na zadnjoj platformi. Zadigla sam suknju na kukove i sela sam mu u krilo. On nas je prekrio svojim kaputom.
Dok je ulazio u mene držao me obema rukama za gru*i. Lagano me je podizao gore dole. Tek na kojoj stanici bi autobus stao da primi putnika. Rastopljeni sneg je klizio niz zamagljena stakla. Naša tela su se spojila u jedno. Imam osećaj da mi Miroslav nabija do grla.
Presamitila sam se preko prednjeg sedišta dok su naše izmešane tečnosti curile iz mene. Još sam bila na njegovom krilu. Znojava i pošteno odvaljena. Vratila sam se na svoje sedište i popravila izgužvanu garderobu. Svoje razmazano lice spustila sam na Mirosljavljeve grudi. Sneg je i dalje padao. Znala sam da više nisam babadevojka. Videla sam to u njegovim očima.
Najbolje Priče i ispovijesti možete pronaći i na našoj Facebook stranici – Druzenej-Ispovesti
