Tjedan prije božićnih praznika, radio sam sa svojim prijateljem u jednoj lokalnoj firmi. Nije bilo previše posla no to nam je i zapravo odgovaralo jer smo znali da naš rad neće biti plaćen. U razgovoru s jednim kolegom s posla smo saznali za domjenak koji će se održati u petak i pomislili smo si:
“ako već nećemo biti plaćeni bar ćemo se pošteno napit i najest.”.
U kancelariji su uglavnom stariji ljudi i to muškog spola pa se nismo ničemu nadali, ali smo iz zajebancije rekli kolegama da pozovu svoje kćeri ako imaju od 18-22 (imali smo tada 18 godina) što se naravno nije dogodilo. Prijatelj mi je predložio da se lijepo obućemo jer postoji šansa da se sprijateljimo s kojim šefom pa ako nam bude trebao posao da se u budućnosti snađemo. Znao sam da su vjerojatnosti male, ali sam se složio.
Na domjenak sam došao dobro sređen u plavoj košulji, ali kad sam došao tamo shvatio sam da sam bio gotovo jedini takav jer i moj prijatelj nije mogao naći ništa “posebno” za obuć. Pošto sam bio u prostoriji punoj stranaca zapravo me nije bilo ni briga.
Čim sam došao na domjenak i pozdravio se sa par ljudi prijatelj mi je rekao da pogledam jednu žensku iz firme. Nju sam vidio i prije na poslu i bila je jako zgodna, ali nikad je nisam vidio ovako sređenu.
Ona je bila plavuša, oko 160cm visoka, najvjerojatnije u drugoj polovici dvadesetih. Nosila je usku crvenu haljinu sa jako dubokim dekolteom kojeg je opravdavala činjenica da su trake sa haljine pomalo prekrivale gornji dio, najlonke i duge crne čizme na visoku petu.
Ja inaće nisam tip koji voli buljit u žensku i komentirat izgled na glas (inače sam uglavnom suptilan oko toga iako volim primijetiti dobro dupe),ali sada stvarno nisam mogao izdržati bez da komentiram s prijateljem njen izgled.
Nas dvojca smo je non stop pogledavali (kao i svi ostali). Jednostavno nije bilo moguće skinuti pogled sa dupeta koje se savršeno ocrtavalo u toj uskoj haljini. Bio sam siguran da je znala da smo je gledali jer je zračila samouvjerenosti (ipak smo nas dvojca bili najmlađi od svih u firmi) i tu i tamo je nabacila koji smiješak. Tu i tamo nam je znala nabacit iz zajebancije da ne pretjeramo u piću kad bi točili alkohol. Mi smo to sve shvatili kao šalu jer smo mladi i nastavili s pićem. Na žalost, dogodila se tragedija ranije taj tjedan te su većina ljudi morali prisustvovati sprovodu koji se održao taj dan. Na naše veliko razočaranje, i ona je motala otići no rekla nam je da će se vratiti za oko sat vremena i da se ne prestanemo zabavljati. Nismo mi direktno pričali s njom nego smo znali dobaciti tu i tamo koju riječ pa smo se složili da ćemo ostati. kancelarija se ubrzo ispraznila i atmosfera je bila jako loša, ali kad smo već rekli da ćemo biti tu, odlučili smo ostati do kraja.
Nakon sat vremena, prostorija se ubrzo opet napunila, a svi koji nisu bili raspoloženi za zabavu se nisu ni vratili tako da je atmosfera bila puno opuštenija. iako malo ironićno, kancelarijom se opet proširila muzika i ljudi su počeli plesati. Među njima se vratila i ta žena, ali je i meni i frendu bilo bed uletit jer smo znali da ima i muža i djecu.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
