Sedela sam onako zatečena razmišljajući dok gledam u ispijenu času pored sebe. Shvatila sam ostanem li ovde propašću kao što sada propadam, gazda, njegov sin, neizvesnost, šta gubim zapravo? Danas umalo nisam bila silovana, a ja sedim ovde i pijem piće kao da se ništa nije desilo, da li sam ovo ja? Morala sam da odem i želela sam, silno sam želala, shvatila sam jednu stvar, a to je da druga prilika ne dolazi ovako.
Nisam imala nikoga po strani nisam mogla da biram uzmi ili ostavi, i odlučila sam idem odavde, gotovo je sa ovim mestom, rekavši u facu na sav glas. Te reči i ta odluka promeniće mi život iz korenja. Sa Marijom sam se čula dan sutra delovala je poprilično nervozno preko telefona, nismo nešto razgovarale mnogo samo mi je rekla da će mi novac poslati na bankovski račun ne bi li mi poslala za kartu ukoliko budem odlučila. A ona će me čekati kada se budem spremala da idem. Otišla sam na posao, šef je već bio u radnji sa svojim kujama, smejući se dok mu je jedna od radnica sedela u krilu, mrzela sam ih toliko su mi bile proste i jadne da se to dalo videti iz aviona, dekolte uvek otvoren mini šorc i glasno smejanje sve mi je to bilo tako prosto i jadno.
Dok sam tu jedina bila ja onako do grla zakopčana sa pantalonama bilo leto ili zima, godine patrijahalnog vaspitanja ostavile su duboki trag na meni. Ušavši u lokal šef se odmah uozbiljio zbacio je svoju Bilju sa njega i lagano mi je prišao ponudivši mi sok dok se malo odmorim. Gledala sam ga bio je čudan uvek onako pun sebe, a sada nešto je imalo u njemu, nešto što me je hteo za sebe, ne kao seksualni predmet da mu iscedim jaja već drugačije dublje.
– Šefe, došla sam da Vam kažem da idem za nedelju dana, dajem otkaz.
U prostoriji je zavlao muk kuje su okrenule glavu i onako kroz osmeh upitale zašto idem. Šef se izgubio nije mogao da poveruje šta ja to pričam.
– Pa kako ideš? – upitao me je.- Hoćeš li veću platu, smeta li ti išta, hoćeš nešto da promenimo u čemu je problem.
Bila sam zatečena brdom pitanja i unapred datih odgovora. Rekavši mu kako stvari stoje samo me je pogledao i rekao onako tužnim ali zlim pogledom.
– Pa dobro. Ja kao šef moram sa svojim koleginicama vama da priredim oproštajnu večeru.
Usprotivila sam se ali bezuspešno, taj matori jarac kada navali tu mu nema druge, iako mi je bilo čudno znajući kakva je to tvrdica od čoveka. Dan posle našeg razgovora trebao je da me pokupiti ispred kuće sa ostalim koleginicama. Okupala sam se, sušila kosu i gledala svoje telo nago. Bože, mislila sam kako to da mi godine prolaze, a ja nisam imala nikoga ko bi me zadovoljio, imao kao partnerku, ženu, kako to da mi se život ovako pretvarao. Polako dišući gledala sam svoje grudi, velike su poprilično, a crne bradavice su mi se ukrutile, odavno nisam imala kurac u sebi, na samu pomisao telo mi se naježi.
Prelazila sam rukama preko njih, zastala kod bradavica i čvrsto ih ustinula, zejacala sam od uzbuđena, ona mi se ovlazila, žudela je, molila me je. Nisam htela da se samozadovoljavam, tek sam izašla iz kabine, a i ruka je ruka ali daleko od tvrdog muškog uda. Otišla sam u sobu uzela haltere, polako navlačeći milovala svoje noge, osetila sam se ženstveno. Telo mi je vibririalo, osećala sam tu energiju u vazduhu. Pogledala sam sebe u ogledalu nasmešivši se došlo mi je da se pojebem sa prvim čovekom koga bi videla, ta želja je bila neopisiva, morala sam nešto da uradim, odlazim iz ovog mesta hoću da bar odem kako treba.
Obukla sam jednu izazovnu crnu suknjicu koja je bila prilepljana uz moje telo. Seksi halteri, kratka suknjica, sve je to delovalo nekako nestvarno lepo, izazovno, seksi. A gore bela kosulja moja omiljena kombinacija. Grudi su mi bile nešto veće nego pre, a u usku belu košulju pucajući da izađu napolje. Otkopčavši par dugmića imalo je šta da se vidi, duboki dekolte belih čvrstih grudi, a dole telo samo tako izvajano bez trunke sala. Mala sam priznajem to, ali opet sva na svoje mesto, uz crne štikle sve dođe na svoje mesto. Lakirala sam nokte u crni lak, stavila sam crven karmin, moja crna kosa padala je preko ramena, podigla sam glavu, opalila par slika i rekla idemo, to je to. Čekala sam gazdu, nije se pojavljivao, a već je sedam sati bilo, kasni. Od neke treme i mučnine otpila sam par gutljaja crnog vina, malčice me je opustio, čekala sam i dalje. Evo ga već pola osam, počela sam da se pitam šta li se to desilo, kasni već sat vremena i taman kada sam rešila da ga zovem pojavi se on vratima, zvonce je zazvonilo.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
