– Oh – jauknulu sam, to mora da je gazda sa svojim kokoškama.
Otvorivši vrata gazda umalao nije poludeo, širom otvorena usta ne umejući išta da kaže, gledao me je nemo i pohotno.
– Zdravo gazda, hoćemo li?
Nasmešila sam se i krenula ga da poljubim. Jadničak bio je hipnotisan, samo me je posmatrao, misli sam mogla da mu pročitam, a i bogami dalo se videti izbočine na njegovim pantalonama.
– Gazda gde su koleginice? – čudno sam upitala.
– A koleginice, Marija, budimo iskreni ovo je tvoje veče, ti nam uskoro ideš, a i sama znaš da se nikako dobro ne slažete, nisu te seljanke za Beograd, a sem toga sutra ti je slobodno – nasmesivši se rekao mi je dok smo ulazili u auto.
– Čekajte gazda, kako, ne razumem – bila sam zbunjena.- Kako to sada da nema njih i zašto idemo u Beograd, mislila sam da idemo ovde na jednu laganu večeru uz priču i smeh, ne razumem ništa.
Gazda me je samo pogledao i rekao da se opustim ovo je moje veče. Vozio je kao lud, ni sama ne znam kako smo tako brzo stigli u Beograd. Celo vreme odmeravao kao parče mesa, moram priznati izbočina na njegovim pantalonama i mene nije ostavila ravnodušno. I pre, dok sam mu pušila ili drkala bila je to poprilična velika kobasica, velikog glavića poput pečurke i još većih muda iz kojih je špricao spermu kao da piša. Samo me je gledao i ponekad onako kao greškom dodirujući mi koleno, pravila sam se da mi ne odgovara na šta se samo kiselo smejao i oblizivao.
Moram priznati, odveo me u pravi restoran. Nisam očekivala od tvrdice, ali i školjka se jednom godišnje otvara. Dok sam ulazila u restoran, mamila sam poglede muškaraca, a i bogami žena. Osetila sam te poglede na svojoj koži, znala sam šta hoću, šta bi mi radili. Bila sam kriva, njihala sam kukovima samo tako, a moja velika guza raspaljivala im je samo tako maštu. Ali bila sam njegova, došla sam sa njim, mora da mu je bilo jako drago. Jelo je bilo vrhunsko, vino odlično, smeh, šala, sećanja prvih dana nakon srednje kada sam došla da radim. Pričali smo o mom propalom braku, o životima, planovima za budućnost, smeh, priča, smeh, vino je svoje uradilo. Odjednom taj stariji ćelavi ljigavac postao mi je nekako simpatičan, posmatrajući ga dok priča, gledala sam njegove razvijene ruke, ogromne šake, krupna ramena.
Bio je poprilično jak za svoje godine, kakav je tek bio u mlađim godinama. Za njegovih 64 godine bio je u popriličnoj formi. Iskreno nisam nikada spavala sa njim nije mi se dalo ili ti nisam želela da me ima na taj način, nije da nisam htela volela sam da ima ko njegovu kuju na njegov seljački način, da me smiruje da me poseduje, troši ali nisam mogla sebi dopustiti da me deli sa ostalima, da mu budem u nizu i da se dići sa mnom kao sa svojim priveskom to nisam sebi mogla da dopustim. Od koleginica čula sam sve i svašta. Nezasit u krevetu, lud ko struja, a tek što je perverzan uz smeh i šalu samo bi se pogledale i zakikotale. Tu bi sve prestalo. Pravila sam se uvek luda, nije me interesovalo šta oni pričaju ili sam se pravila da me ne zanima. Gazda je bio karakter od čoveka i od njega nikada nisam čula da se hvalio što ih sve ima za sebe, te kokoške su same krive, pričale su šta treba i šta ne treba i nikada nisam čula da niti izvalila da su one znale za moju i gazdinu malu tajnu.
Na tom polju gazda je bio karakter, što moram priznati malo je takvih ljudi. Zbog toga sam bila ravnodušna po pitanju oralnog Ili ručnog zaodovoljavanja, iako sam duboko u sebi priželjkivala da me ima ko svoju četvrtu kučku. Sve tri ih je obrađivao svake nedelje po jednu i uvek je mogao još. Zadovoljne radnice, zadovoljne mušterije, zadovoljan posao, zadovoljan gazda to je bio njegov moto. Pričao mi je o njegovom braku, voleo je ženu ali tragično je izgubila život, ženio se par puta posle nje ali posle nje ništa nije bilo kako treba da bude. Tu je digao ruke od porodice i posvetio se poslu. Imao je jednog sina, pričao mi je o njemu iako me je jeza hvatala od tog provincijalca, no dobro šta da se radi.
Vreme je odmicalo već je prošlo 12 sati, malo sam se zabrinula šta ćemo sada da radimo. Gazda je poprilično popio, a i ja sam sve je unapred bilo isplaniramo, mada dobro da sam se spremila. Na spratu čekala nas je unapred pripremljena soba, boca vina uz neko bogato meze. Gazda je dao radniku neki džeparac uz reči:
– Ne uznemiravaj nas.
Klinja je išao za nama i non-stop gledao u moju guzu, a ja kako sam malo više popila još više sam mu se nudila da me gleda, ženska logika. Ušavši u sobu malo sam se zbunila, gazda se odmah bacio na posao otvarajući bocu vina i pohotno gledajući me, rekla sam mu idem do kupatila.
– Brzo ću ja.
– Hajde, hajde, spremi se ti, čekaću te ja ovde.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
