Bilo je podne, prozor blago otvoren, krevet razbacan na sve strane stikle jedna na krevetu druga kod jastuka, halteri pocepani, gacice unistene. Težak miris je nestajao iz sobe, svez vazduh je ispunjavao sobu. Otvorila sam oci, ustala sam bila sam sva ulepljena u spermu nisam mogla da ustanem, svaki deo tela me je boleo. Gazde nije bilo, zabrinula sam se sta sada, dok sam se odvukla iz kreveta do glavne sobe videla sam za sto jednu kovertu, otvorila i pisalo je “nisam hteo da te budim, slatko si spavala, nove stvari su na krevetu kada se spremis siđi dole na doručak” poslegala sam u pravcu kreveta i odusevljeno videla nove stvari. Bila je jedna prelepa haljina, nisam znala da sef ima takvog ukusa, savrsena je bila. Brzo sam se istusirala, spremila, obukla novu haljinu i sišla dole. Poljubio me je u obrazu, zezao me da li sam umorna, pričali smo kratko nešto, bila sam gladna. Gazda je imao planove da prošeta sa mnom, nisam mogla da stojim na nogama nasmešivši mu se, samo je klimnuo glavom i rekao:
– OK, ako je tako idemo nazad kući.
U kolima sam spavala, bili smo drugi ljudi skroz poslovno kao da nismo nista radili sinoc. Bilo mi je malčice neobično, ali gazda je bio korektan, sto se zbilo u Beogradu, ostaje u Beogradu. Ostavio me pre samu kucu, ne secam se sta je posle bilo. Secam se samo da sam popila tablete protiv bolova i legla da spavam. Dan posle na poslu kao da nista nije bilo, kokoske me čudno gledaju kontam se nije valjda da im je rekao. A one pa dobro kada cemo na tu oprostajnu večeru, u tom času gazda ulazi i govori nam.
– Večeras u osam dolazim po vas.
Pogledavši me na sekund sam se nasmešila i latila se posla. Večera ko večera bila je odlična, atmosfera prava iako sam mislila da će biti fijasko zbog koleginica. Nisam se specijalno obukla, proste stvari za grad. Ipak ni sam restoran nije bio nesto, kao I sve u Kragujevcu. Sedele, smejale, pričale a onda je gazda uzeo času da nazdravi. Po povratku kuci ostala sam sama sa njim u kolima taman kada sam htela izaci zadrzao me za ruku I rekao da ostanem. Cudno sam ga pogledala nisam znala sta da kazem, nije mi se vise ostajalo ovo je otislo predaleko, ali opet osecala sam da je ovo drugačije, a I gazda se nesto promenio. Da nije počeo da se zaljubljuje u mene, to je bila misao koja mi je prosla glavom. Ostani, ponovio je ali posle kraceg razgovora shvatio je da nema načina da me ubedi u suprotno. Poljubila sam ga sočno u usta, uzvratio je. Izasla sam iz auta I krenula ka svojoj kuci.
Izasao je iz auta I mirno me posmatrao, mahinalno sam se okrenula, gledao me je. Gazda je usao u auto nastavio dalje, to je bio poslednji put da sam ga videla. Poklon koji sam dobila od kolektiva bila je I vise nego dovoljno, mesečna plata sasvim bogat poklon meni da se nađe u putu. Okrenula sam staru prijeteljicu ispričala kako je bilo, izostavsi joj malu avanturu iz Beograda i pitala da li dogovor i dalje važi. Sa druge strane oduševljenje je bilo i vise nego očigledno, osmeh na licu, zelja za boljim životom, Amsterdame čekaj me. Bio je to gorak plod zelenog grozđa.
Par nedelja kasnije sa avionskom kartom i pasosem u ruci sama na aerodromu osetila sam jezu, prvi put napuštam Srbiju, sem Marije nemam nikoga. Da li je ovo ispravno ili ne da li da se vratim, još uvek mogu da se vratim na staro mesto. Prelamanja i nervoza i odjednom obaveštenje da se putnici ukrcaju na letu za Amsterdam. Vremena nije bilo, a ja sam stajala ovde ukoliko odem, a ne budem se snašla uvek se mogu vratiti vodila sam se tom idejom. Prelomilo je definitivno, idem i nema nazad, to je bilo sve čega se sećam tog dana.
