Kada sam se udala shvatila sam da su svekrve zaista najgore osobe na svijetu. Od prvog dana me je bukvalno zlostavljala, pogotovo kada ostanemo same kod kuće. Tukla me, čupala za kosu, nazivala najgorim imenima, ma nema šta mi nije radila.
Mislila sam proći će, mužu nisam ništa govorila. Međutim nisam mogla ni da zamislim šta će da se na kraju desi. Prije mjesec dana moja svekrva me je optužila za nanošenje teških tjelesnih povreda koje je zapravo sama sebi nanijela. Nemate pojma šta je uradila od svog tijela, SAMA SEBI samo da bi mene okrivila, da bi mene rasavila od njenog sina. Naravno ostavio me je istog trenutka, bez da je pitao šta se zapravo desilo, a pored toga sada me čeka i suđenje… i što je najgore ja ne mogu dokazati da sam nevina.
BONUS ISPOVEST:
NISAM ZNALA ŠTA JE DOBRO DOK NISAM OSETILA SELJAČKI KLIP! Leđima sam bila oslonjena na seno kada mi ga je nabio do kraja, pulsirao je u meni…
E ovo moram podeliti sa nekim, jer sam se od tada promenila i to što mi se dogodilo u selu kod rođaka postala je moja opsesija.
Odmah da kažem rodila sam se kao peti sin ali posle dvanaeste sam shvatila da sam u pogrešnom telu. Zavolela sam muškarce i počela se oblačiti u tajnosti kao curica. U prvom srednje sam malo imala problema sa zdravljem, krajnici su me mučili kao noćna mora. Mamin brat od strica je ponudio da dođem kod njega u goste na dve tri nedelje jer na staroj planini je vazduh kao lek.
Došao je juli ja napunila 18 godina i sutradan pravac na STARU PLANINU. Selo se zove Đokinci i vodopad Tupavica oko sat ipo dva pešice od Đokinaca. Predivan predeo, u početku mi je bilo teško disati ali posle tri četiri dana bila sam kao nova. Počela sam sama obilaziti predele naročito šume sam volela jer je bilo mnogo zelenila a vazduh kao u raju. I tako jednog dana sam hodala po prvi put podalje od sela i već sam se htela vratiti kada sam ugledala nekoliko krava i par magaraca kako pasu na jednoj visoravni nedaleko od mene.
Znala sam da tu mora biti i ljudi i pođoh tamo da upoznam još nekoga osim članova porodice maminih rođaka. Kada sam izašla na zaravan krv mi se sledila u venama prema meni su pošla dva ogromna psa. Počeli su lajati a tada na moje zadovoljstvo začuh muški glas kako ih doziva. Onda me pozva da slobodno priđem i ja izađoh na čistinu i ugledah jednog grmalja od oko četrdesetak godina. Visok ne nešto lep ali muževan do bola, osetih uznemirenost u stomaku predznak da mi neko odgovara a druženje i maženje.
Upoznasmo se i Milorad tako se zvao pošto je već jeo pozva i mene da se pridružim. A tu je bio sir, kajmak , domaća suva slanina i naravno domaći hleb i kobasica. Zahvalih se i sedoh na panj koji je služio kao klupa i tu poče priča, poče upoznavanje. Otkrio mi je da je ovde već pet godina i da tu odmah u šumi iznad nas ima brvnaru i ograđenu staju za stoku. Čak za mleko , kajmak i sir odlazi do jedne padine dva puta sedmično gde njegov stariji brat to preuzima i vozi u selo. Rekoh mu da sam tu u gostima i da često prošetam ovim predelima.
Odmah me začudio svojim predlogom da kažem rođacima da ću provest dan u prirodi i da dođem ranije ujutru da se družimo. Ježila sam se jer me pomalo čudno gledao a kada krišom pogledah u njegovo međunožje videh da se tu napravilo poveće nadignuće. Pošto je bilo prošlo 15 h mi ostasmo još pola sata u priči i on pozva pse i kada dođoše on me zagrli i reče da ih pomazim po leđima, kao tako me neće napadati kada sledeći put dođem.
Zadrhtala sam od njegovog dodira i obećala da ću sutra u ranu zoru doći. Već se smrkavalo kada sam ušla u dvorište gde me dočeka deda i objasni da su mu snajka i sin otišli u Arbinje i da će se vratiti za dva dana. Obradovah se i rekoh deda Stanku da ću sutra rano u planinu i možda prespavam jer sam našla neke poznanike iz mog grada koji kampuju tu.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
