Stvarno je bila kučka. Nije nam dozvoljavala da je zovemo imenom. Morali smo da joj se obraćamo sa šefice. Naša koleginica Mirjana je lagano pazarila deset posto od plate za četiri minuta zajašnjenja. O prekovremenom radu i da ne govorim. Gonila nas je kao robove i tretirala nas kao stoku.
“Nisam vam ja Raša.”, rekla je jednom prilikom, “Ko od vas nije u stanju da prati moj tempo bolje mu je da odmah ode. Videla sam ja odmah o kakvim se ovde kreaturama radi. Sve goli neradnik i zabušant. Na to ubuduće zaboravite. Ili ćete raditi kako ja kažem i koliko tražim. U protivnom mi se sklonite sa očiju ili ću vas ja skloniti.”
Mirjana se požalila direktoru kada joj je Lea rekla da je glupa guska na celokupan tretman. Onaj se sam nasmešio i reako joj:
“Pa zbog toga sam je i doveo Mirjana dušo. Da vas neko napokon uvede u rad i disciplinu. Imaš li još nekih pitanja?”
Nije ih imala, naravno.
Ja sam kući dolazio prebijen od umora. Nada, moja supruga, je počela sumnjičavo da me gleda i moje sve češće prekovremeno radno vreme joj je išlo na nerve. Moja priča o ženskom tiraninu koji nas maltretira nije na nju ostvaila neki utisak, ali morala se pomiriti sa tim. Ja sam uvek bio slab prema lepim ženama i moram priznati da me je Lea privlačila. Bez obzira na to, mislim da bih bez sekunde razmišljanja bacio baklju na lomaču na kojoj bi ona stajala. Išla mi je na nerve u neograničenim količinama.
Odahnuli smo kada je su došli godišnji odmori. Mića je otišao na svoj odmor dan pre nego što će se ona preplanula vratiti. Istog dana me je pozvala u svoju kancelariju.
“Kako vidim Miroslav je na godišnjem.” , rekla je dok sam sedao.
“Da.”, odgovorio sam i gledao je u te hladne ali lepe zelene oči koje su na njenom preplanulom licu još više došle do izražaja.
“Nadam se da si svestan da to podrazumeva da obavljaš i njegov posao dok se ne vrati.”
“Da, naravno.”, rekao sam spremno a u sebi joj slagao sve po spisku.
“Spemićeš mi sve izveštaje dok me nije bilo. Uredno po datumima. Možeš ići.”
Odlepršao sam iz njene kancelarije besan kao đavo. Mića se neće vraćati tri nedelje. Shvatio sam da ću pasti na nos od posla.
Prošle su dve nedelje u kojima mi je Lea pila krv na slamčicu i brojao sam dane do Mićinog povratka. Dane koji su mi se činili kao godine. Bio je to petak, te druge nedelje, i završavao sam neke obračune. Radno vreme je prošlo pre više od pola sata i u zgradi nije bilo nikoga osim mene i portira u dvorištu. Završio sam, pokupio svoje stvari i ugasio računar. U trenutku kada je iz zvučnika na računaru izašao zvuk gašenja Windows-a, čuo sam zvuk štikli u hodniku. Pokušao sam brzo da isključim zvučnike ali uzalud. Plan koji sam u trenutku stvorio bio je da se neopaženo izvučem, da me Lea ne vidi. Ušla je u svoju kancelariju i zatvorila vrata za sobom. Sedeo sam kao ukopan i gledao u telefon na stolu moleći se da ne zazvoni lokal.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
