“Prokleta kučka će mi sjebati vikend.”, pomislio sam. Trebalo je da u pet popodne pokupim klince i ženu i da odemo kod mog drugara Gorana na vikendicu. Klinci su me zvali nekoliko puta zapitkujući kad stižem, nestrpljivi da krenu. Nada će mi skrenuti ako se ne pojavim, a ni ja neću biti daleko. Ko bi uostalom menjao roštilj i pivo za nadjebavanje sa onom ludom kučkom.
Telefon nije zazvonio i ja polako ustanem. Krenuo sam i tiho zatvorio vrata kancelarije za sobom. Čuo sam je kako razgovara telefonom sa nekim i produžio korak. Trebalo je samo da se dočepam stepeništa i skoro sam slobodan. Na vlastiti užas čuo sam vrata iza sebe.
“Jovane dođi. Trebaš mi nešto.”
Stao sam kao nožem presečen. Prokleta kuja. Okrenuo sam se i pošao ka njenoj kancelariji. Zatekao sam je kako stoji kraj prozora i gleda dole. Kancelarija joj je bila velika, sa stolom za sastanke koji je u kombinaciji sa njenim činio slovo T. Lea je bila u nekom crnom kompletu, crnim čarapama i izuzetno seksi sandalama. Moja Nada je kombinaciju sandala i čarapa smatrala seljačkom, ali bih voleo da čujem njen komentar kada bi ovo videla. Lea se okrenula ka meni. Lepa, crna kosa joj je uokvirivala lice, a sise su joj napinjale sako ispod kojeg nije nosila košulju.
“Sedi Jovane.”, rekla je.
“Slušajte šefice, ja sam u priličnoj žurbi tako da…”
“Ne zanima me.”, prekinula me je i pokazala mi očima na stolicu.
Seo sam vidno iznerviran i potuno nesvesno složio neku facu koja je izazvala njenu reakciju.
“Nemoj mi tu slagati face. Znaš da ne podnosim to. Odkud ti ovde u ovo vreme?”
“Završavao sam one obračune koje ste mi dali.”
“I? Je li gotovo?”
“Da. Upravo sam završio.”
“Lepo. Volim kada mogu da se oslonim na svog podređenog. Rekao si da žuriš?”
U tom trenutku mi je zazvonio mobilac. Pogledao sam je tražeći dozvolu da se javim, Lea klimnula glavom u znak potvrde. Niko na sastanku sa njom nije smeo imati uključen mobilac. Bilo firmin, bilo lični. Moj klinac me je obaveštavao da su spremni i da me čekaju. Na njegovo pitanje kada stižem odgovrio sam da dolazim za dvadesetak minuta. Prekinuo sam vezu i pogledao je. Sedeli smo za stolom za sastanke. Bila je naspram mene i zlobno se smeškala.
“Jel ti uvek lažeš svoju decu?”
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
