“Ne. Zašto?”
“Zato što nećeš stići gde god da si krenuo za dvadeset minuta.”
Osmehnuo sam joj se na isti način i rekao:
“Gledaj me.”
Nema više persiranja, nema više sranja, jebalo mi se i ako mi otkaz uvali. Rešio sam da odem ako treba zauvek.
“Šta si to rekao?”
“To što si čula. Radno vreme je odavno prošlo i jebe mi se za šta ti trebam.”
Ustao sam i okrenuo se.
“Da si smesta vratio dupe na tu stolicu da ti ga je tamo ne vratim!!!”, viknula je.
Stao sam i pogledao je preko ramena i smeškao se.
“Šta ćeš da uradiš?”
“To što si čuo. I nemoj da ponavljam.”
Okrenuo sam se i prišao sa njene strane stola. Naglo je ustala kada je videla da joj prilazim.
“Sedi tamo.”, viknula je i pokazala prstom na stolicu sa koje sam upravo ustao. Nisam zastao ni sekunde. Prišao sam joj i uneo joj se u lice.
“Sedi mi na kurac kučko nedojebana. Mogu tamo da se vratim samo ako mi ga popušiš. Je li to dovoljno jasno? I nemoj da se dereš na mene da te ne bih izbacio kroz ovaj prozor ovde.”
Gledala me je u oči i nije ustuknula ni za milimetar. Ćutala i ubzano disala. Video sam kako bes jenjava u njoj i nadao se da nisam sebi potpisao otkaz nekoliko sekundi ranije.
“Ti ćeš sesti tamo Jovane, ne zvala se ja Lea.”
Bes se vratio ili mi se barem tako činilo. Shvatio sam da me više ništa neće spasiti otkaza i potpuno sam pomračio pameću. Jedino što nisam znao je da li da je bacim kroz prozor ili povalim na tom stolu do nje. Pa neka me otpuste i zatvore zbog silovanja šefice. Jebalo mi se u tom trenutkuk za sve.
“E ja ću ti promeniti ime danas.”, izgovorio sam i dohvatio je za nadlaktice grubo je privukavši sebi.
“Ne!!! Šta radiš to?! Ostavi me!!! ČUJEŠ LI?! OSTAVI ME!!!”
Rastvorio sam joj sako rukama i podigao je od poda. Lice mi je potonulo među njene sise u ružičastom, čipkanom grudnjaku.
“Spusti me vrištaću!!! SPUSTI ME VRIŠTAĆU!!!!”
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
