Umjesto sreće pratio me nemir
– Ej, ja ću ovako moći do sutra, a baš imam želju da se prospem… – rekao sam dok me je lagano jahala.
– Strpi se, što duže čekaš, to će biti slaðe… – rekla je zavodljivo.
Sad je igrala moju igru, a ja nisam imao snage da vratim loptu.
– O.K. ali ja kukove više ne pomeram, crk’o sam k’o pas…! – rekao sam kroz osmeh.
– Samo se ti opusti i uživaj. – rekla je Jaca i nastavila da se gnjezdi.
Još malo me je držala na slatkim mukama, a onda ga je uzela u usta i počela snažno da sisa drkajući ga uz jak stisak. Nakon kratkog vremena svršio sam joj u usta uz krik olakšanja.
Legla je pored mene, mazeći mi stomak. Poljubila mi je uvo.
– Ee, sad mi daj sladoled… – rekla je tiho, jebozovno.
Pogledao sam je, iznenaðen.
– Jes’ ti luda!? Crk’o sam bre, pusti me bar malo da odmorim!
– Nisam luda, samo gladna! – rekla je i prasnula u smeh, a i ja sam kad sam ukapirao.
Jeste bio skoro skroz istopljen, ali je bio i ukusan.