Uništile smo parfem u parfimeriji… Danas smo ja i drugarica u jednoj parfimeriji slomile parfem. Koštao je 120€. radnica je pozvala vlasnika. Drugarica mi je provokatnijeg izgleda, pozvao nas vlasnik u njegovu kancelariju.
Očekivale smo da ćemo platiti oštetu, pošto je moja drugarica malo slobodija upala je u raszgovor sa njim rekla bih da ima nešto medju njima.
Prošlo je nekoliko dana od tog događaja ništa mi ne priča, pimetila sam da ima novi sat. Rekla da ga dobila od ujaka, znam da me laže. Koliko sam shvatila da taj vlasnik oženjen, drugarica je ’97 godište. Zbunjena sam.
BONUS ISPOVEST:
Stiskao sam je jače, nisam joj dao da se odvoji: ISPRSKALA JE, bilo je toplo i sluzavo
Bio sam pre godinu dana na nekom jednodnevnom izletu, čisto malo da se promeni sredina. Krenuli smo busom u šest ujutru. Tako čekićam bus sa drugarom i snimim jednu devojku. Mnogo mi bila poznata. Izvalio sam da je znam odnekud. Setim se da se družila u gimnaziji sa jednim mojim pajtosom iz razreda. Isto smo godište. Bila je nafurana, ali opet nekako kao da nije htela samo to, nego je odavala malo i utisak intelektualke, neke dame. I eto prošlo je dvanaest godina od tada, sad je sretoh.
Meni je iskreno bilo neverovatno. Lepa zgodna, malo jača, ja to volim. Crna, lepe velike oči, pune usne, ma ja nisam verovao. Crna suknja, malo ispod kolena, crne čarape i neke lepe čizme sa višom štiklom. Ma, baš damica.
Krenulo se autobusom. Ona negde napred sedi, sa kevom i nekom drugaricom, možda i kumom, nisam pitao.
I šta se dešava… Stigli mi i tamo negde tokom razgledanja grada, priđe ona nekako blizu, a posle će mi objasniti i zašto. Krene priča lagana, ja sam joj objasnio da je se sećam cedeći kroz razvučene osmehe. Govorio sam što laganije, jer je odavala utisak uznemirene ženske, pomalo namrgođena. Iznenada puče neka šala od grupice sa strane, nevezano za nas, oboje smo se nasmejali i opustila se. Počela da priča, da se smeška i opušta. Saznala je dosta o meni, ali i ja o njoj. Razišli smo se tu u gradu, ali sa ciljem da se nađemo u devet uveče na jednom trgu odakle smo se vraćali za Beograd.
Tokom šetnje gradom, ispijanja kafe i uživanja u različitosti, retko sam pomišljao na nju. Međutim u povratku mi smo razvezali priču. Moj ortak je zakucao da kunta tako da sam se lepo ispričao sa njom. Razmenili smo telefone, jer smo se setili mnogih ljudi sa kojima smo se nakon škole susretali, družili i pili. Našu zainteresovanost jedno za drugo krili smo u ideji o druženju sa zajedničkim prijateljima.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
