– Kako ti je lep – rekoh i uzima ga u ruke.
Prelep, nakrivljen nagore, ne previše velik. Držim ga za ruku u odlazim u spavaću sobu. Počinje da me ljubi, možda i malo grubo.
– Ne žurimo nigde – rekoh.- Ako ti se svršava, svrši slobodno. Cela noć je pred nama.
Ja sa klincem. Ne mogu da verujem. I to još uživam. Ležem na leđa. Ulazi u mene. Uzdišem kao nikad do sada. Mnogo mi je lepo. Toplo mi je, drhtim. Ne znam gde sam. Onesvestiću se!
– Joj, ja sam svršila ljubavi. Samo malo sačekaj.
Videla sam onaj čuveni muški osmeh.
– Svrši i ti.
Izvadio ga je i poprskao me je. Okrenuo se i legao na leđa. Milovala sam ga po grudima i ljubila po vratu.
– Kako si samo lep!
– Srećo idi kući, kasno je, brinuće tvoji.
Gledala sam ga dok se oblači. Joj kako me pali samo… Obmotala sam i peškir oko sebe i ispratila ga do vrata. Obuhvatio me je oko struka i poljubio me. Sva sam se sresla.
– Vidimo se sutra – rekoh.
– Javi se.
Otišla sam u kupatilo. Dugo sam se tuširala. Osećala sam radost svakim delom svoga tela. Radovala sam se sutrašnjem danu…
