Videla sam da neće prestati sa navaljivanjem, bili su isuviše napaljeni.Na kraju sam prestala da se opirem.Legla sam, fudbaler mi se našao među nogama i uvalio mi karu, jebao me je kratko dok je ovaj drugi gledao. Izvadio ga i svršio po tepihu i trosedu, očigledno je bio napaljen do iznemoglosti gledajući nas kroz ključaonicu. Na red je došao i drugi, nastavio je da me tuca, svršio mi je po grudima i stomaku. Bez reči su me pustili da odem u kupatilo da se istuširam, nisam mogla da poverujem šta mi se dešava. Vratila sam se u sobu gde su sedela ova dvojca, obukla gaćice, gledali su me zainteresovano, bez reči, očekujući moju reakciju. Nasula sam sebi čašu vina, sela i zapalila cigaretu. Domaćin je ustao i otišao da se istušira.
-“Hoćeš da pustim neku muziku”
Pitao me fudbaler kao da se ništa nije desilo par minuta pre toga.
-“Mnogo si dobra riba, brat mi je pričao šta ste sve radili, napalio sam se kao lud, hteo sam i ja da probam.”
-“To se ne radi ovako, kretenu mali. Mogao si lepo da me pitaš, možda bih ti i dala, a ne ovako.”
Stajao je ispred mene, kita mu je i dalje štrčala u vis, mislim da je mogao odmah da me tuca ponovo.
-“Kada tvoj brat bude izašao reci mu da mi pozove taksi. Posle toga ne želim više da vas vidim.”
-“Hoćeš da se tuširaš sa mnom?”
Bio je totalno nedokazan, kada se njegov brat pojavio na vratima, pomilovao me je po obrazu i otišao u pravcu kupatila. Sedeli smo bez reči, sve dok se i fudbaler nije pojavio na vratima. Ustala sam, obukla se i rekla da mi pozovu taksi što su bez reči i uradili. Na ulaznim vratima sam se okrenula i rekla da im ne padne na pamet da pričaju o ovome jer ću ih tužiti za silovanje, i da me ni slučajno ne zovu.
Nekoliko dana nisam mogla da se povratim od šoka, ali kada sam se na kraju sabrala šta mi se dogodilo to veče, više sam se začudila sopstvenoj reakciji nego onome što su uradili njih dvojca.Slike iz njegovog stana me nisu napuštale, pomisao da su u meni praktično istovremeno bila dva mlada kurca, uzburkivala mi je krv, palila me na neki ludi, perverzni način.
Prošle su gotovo dve nedelje od tog dana, bio je četvrtak. Zazvonio mi je telefon, nepoznat broj, bio je to moj devetnestogodišnji “drugar”, izvinjavajući se, upitao me je kako sam, i da li može nešto da učini za mene.
“Da možeš, neka ti gajba bude prazna za vikend. I pozovi brata…”
