Zaposlen sam u Hitnoj pomoći
Ustala je i brzo navukla farmerke dok joj se moja tečnost slivala niz noge. Ispila je gutljaj coca-cole.
Navlačeći maju poljubila me.
– Vidimo se uskoro – Sanja reći kroz smeh.
– Voliš haltere? – upita me mazno, dok je stavljala ranac na rame.
U ponedeljak je mlađani kolega Marko sa vrata sav srećan prišao mom stolu.
– Čujem da si zadovoljan robom i da si naručio i slaninu sa belim lukom i stari sir – reče dok je trljao ruke.
Sanja mi reče da ne može da ti donese pre subote. Nešto je zauzeta. Jer nije kasno?
– Nije kasno. Odgovara mi u subotu. Čekam je – rekoh izrazom zadovljnog kupca.
U petak Marko nije propustio priliku da me podseti da će sutra Sanja kad se bude vraćala sa posla da svrati do mene i donese mi naručeno.
– Čekam je – rekoh zadovoljno – dok je sama pomisao na nju mog palamara bacala u stanje pripravnosti.
Došla je i subota.
Zazvnonio mi je mobilni.
Sanja mi saopštava da će ranije doći kao što je i obećala.
– Voliš haltere? – upita me mazno.
– Volim, volim – rekoh joj kroz smeh – i volim sve što vole mladi.
– Bezobrazniće – nasmeja se pohotno.
Sanja se pojavila u očekivano vreme obućena kao što je i obećala.
Mini suknja, crne čarape, štikle… ma, med.
– Rekla sam Marku da nam danas dolazi direktor da nas obiđe i da sam se zato ovako skokcakala kroz smeh saopšti Sanja dok se bacala u moj zagrljalj.