Želim da vratim svoj život, svoju mladost
„To su bile one zgrade iza pijace. One koje su srušili tog istog leta. Tada su već bile napuštene i prilično ruinirane. Pre nego što ćeš me nazvati u susedni ulaz ušli su neki likovi. Nisam ih videla ali sam čula da su ušli tamo. Kada si me nazvao morala sam da vičem kako bi me čuo od pljuska i gromova ali čuli su me i oni. A baš sam se radovala toj večeri. Nisam te videla dve nedelje pre toga i jedva sam čekala da završimo u krevetu.“
Sećao sam se da je Jelena provela dve nedelje kod svoje bake na selu. Baka je bila na samrti i umrla je dok su Jelena i njena majka bile tamo. Tri dana nakon sahrane Jelena se vratila u grad i bila je sama u stanu, gde smo trebali otići posle žuraje.
„Specijalno sam se obukla samo za to veče. Nosila sam one crne, špicaste cipele na visokim štiklama, koje ti posebno voliš.“
Obožavao sam je u tim cipelama. Bila je toliko seksi u njima da mi se momentalno dizao kada bih je video.
„Nosila sam najkraći mogući crni minić i belu košulju koju sam malo raskopčala i vezala je iznad struka. Imala sam nove crne tange koje sam kupila specijalno za tu priliku, a crni brushalter se mogao videti ispod košulje. Dole sam ostavila samo tanku traku kratkih dlačica po sredini, što je trebalo da bude jedan od tvojih rođendanskih poklona.“
Nije mi se svidelo u kom pravcu je priča krenula i brinuli su me ti tipovi koje je pomenula. Mogao sam lako da zamislim kako je jebozovno tada izgledala.
„Kupila sam ti bocu Jack Daniels-a, tvog omiljenog i novi album Bad Religion, koji sam ti posle dala.“
Za bocu viskija sam tada čuo prvi put. Otpio sam malo vina čekao je da nastavi.
„Ti tipovi su me čuli dok sam vikala kako bi me ti čuo i jednostavno su banuli u haustor. Nije bilo šansi da izađem pored njih. Prosto su mi blokirali ulaz i prilaz na stepenište koje je vodilo na sprat. Mogla sam samo dole u podrum, što mi naravno nije padalo na pamet da uradim. Osećali su se na znoj, pivo i jeftin duvan. Većina ih je nosila neke jeftine trenerke. Samo je jedan bio u radničkom kombinezonu. Visok, kao od brega odvaljen i definitivno najstariji među njima. Bio je tu još jedan zdepasti, debeli, koji godinama bio najbliži tom u kombinezonu.“
„Koliko ih je bilo?“
„A, da, Petorica.“, pokazala mi je otvorenu šaku kada je rekla broj.
„I onda?“