– Pali me tvoj strah – rekao joj je.- Pali me što si potpuno bespomoćna.
Sada je obema rukama držao njene dojka i masirao ih kružnim, jakim pokretima prstiju. Nataša se borila za dah. ‘Sada mogu da ti radim šta god hoću, šta god mi se svidi.’ Znala je. Znala je da je u pravu. Bila je potpuno prepuštena njemu na milost i nemilost. Voljno mu je predala kontrolu nad sobom onda kada je odlučila da proba svoje fantazije uživo. Sada je drhtala i pitala se da li je napravila dobar izbor.
– Budi dobra devojčica i sve će biti u redu – rekao je.
Pretnja u njegovom glasu prethodila je značenju. ‘Ako ne budeš dobra…’ zastao je. ‘Ako ne budeš dobra, već ću pronaći način da te ubedim da radiš ono što ja hoću.’ Stresla se od njegovog vrelog daha na svom uhu. Bio je na svega par milimetara od nje.
– Da li ti je jasno? – upitao je.
Nataša klimnu.
– Da – rekla je tiho.
– Nisam te razumeo – prosiktao je.
Njegovi prsti pronađoše njene kao kamen tvrde bradavice i stegoše ih. Snažno, grubo. Bolno. To ju je podsetilo.
– Da, da, gospodine! – povikala je užurbano.
– Nemoj to da zaboravljaš – rekao je a njegove ruke nastaviše da istražuju njeno telo.
Osećala se jeftino. Osećala se bespomoćno i jeftino i iskorišćeno dok su njegove šake klizile po njenoj koži. Dodirivao ju je na mestima koja nikada nikom ne bi dopustila da dotakne. Dodirivao ju je gde god je želeo, kako god je želeo. Nije mogla da ga spreči, nije mogla da se odbrani ili da mu se otme. Bila je njegova onako kako je on želeo. Kada je spustio ruku na njenu zadnjicu i počeo da je miluje, shvatila je da se trese. Nije to bio samo strah. Njegova ruka spustila se niže, otišla na njenu butinu, pomilovala materijal njenih mrežastih čarapa. Čula ga je kako duboko diše. Onda je ruka ponovo krenula na gore. Uz njenu butinu, među njene noge, ka njenim preponama.
– Raširi ih! – naredio je oštro.
Poslušala je. Da li je imala izbora? Nataša je glasno zajecala kada je prstima prodro duboko u nju. Nije bio u pitanju bol. Nije je bolelo. Shvatila je, pomalo postiđeno, koliko je mokra po lakoći sa kojom su njegovi prsti ulazili. Nije bio u pitanju bol, više stid, iznenađenje (ali, znala je da će ovako biti, zar ne?), osećaj nemoći, osećaj iskorišćenosti. Radio joj je ono što je želeo a ona je bila vezana, bespomoćna, sasvim na njegovom raspolaganju.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
